Stvari ponekad izgledaju previše jednostavno. Pa recimo to s tim informisanjem.

Ideja informisanja bazira se na davno kreiranoj pretpostavci da smo mi ljudi bazično neinformisana bića, potom se objavi informacija o nečemu što još ne znamo i mi potom postanemo informisani. Štono bi se reklo, primimo k znanju, pa je poslije do nas šta ćemo s time da uradimo. Biti informisan je, i to da dodamo, samo početna stepenica u procesu koji podrazumijeva da se nešto, po završetku informisanja, može i poznavati, znati, razumijevati, izučavati, primjenjivati, podučavati… I to bi, valjda, bilo to o informisanju? E pa nije. Krenimo redom.

Dezinformisanje – Onoliko koliko se ljudi obavještavaju o nečemu, toliko se obavještavaju i o suprotnome. Dezinformisanje je laganje, da skratimo objašnjavanje prve riječi našeg rečnika. I o njemu i nema šta novo da se kaže. Sem da je, gledano iz današnje perspektive, prvo nastala laž, pa tek onda istina. Da bi komunikacija imala ikakvog smisla.

Razinformisanje – Skup aktivnosti koje informisanima omogućavaju da zaborave sve o čemu su se prethodno informisali. U medijskom smislu, to podrazumijeva upijanje sadržaja koji ili nikakve informacije u sebi nemaju; ili imaju ali su apsolutno nebitne ili neprimjenljive za uobičajeni život. Rijalitiji, život poznatih, primjeri iz uređenja tuđih kuća, vrtova i sl., novi modeli preskupih automobila… Razinformisanje (ili bezinformisanje) je bjekstvo od zamornih istina, ako je namjerno. A zaborav, ako nije. Parainformisanje je to, ako ćemo baš precizno.

Deinformisanje – Preusmjeriti informacije tako što dodajemo neke nove informacije, koje mijenjaju preduslove, značaj i značenje. „Oni koji su krali optužuju nas da krademo!“, „Ovom takozvanom aferom se skreće pažnja sa….“ i slične „Ti ćeš da mi kažeš“ krilatice koriste se da bi nesumnjiva informacija postala mnogo sumnjivijom i neprijatnijom za pamćenje ili dalje prenošenje. Spin je riječ kojom se deinformisanje povremeno objašnjava. A spin bi ga znao zašto.

Preinformisanje – Uporedo sa pandemijom konstatovana je infodemija, bolest savremenog medijskog korisnika. O svemu saznajemo sve, a na kraju se ispostavlja da ili ne znamo ništa ili znamo uglavnom ono od čega nemamo nikakve koristi. Društvene mreže, portali, pretraživači, grupe za poruke, mejlovi, plus svi ostali mediji koje smo imali, sve se to stavilo u funkciju stvaranja iluzije da smo informisani. A zapravo smo, kad se crta podvuče, informacije samo vidjeli ili čuli. I ništa više. U tom smislu, i ovo što sada čitate je sasvim moguće prevelika količina informacija o informisanju. Te u tom smislu, samo još ponešto da kažemo.

Reinformisanje – Vakcine su u redu, ne služe čipovanju. Virus nije smišljen da bi nas sve pobio. Bil Gejts je prebogat, ne i premoćan. Avioni ispuštaju uglavnom vodenu paru kad lete i ničim nas ne zaprašuju. Mobilna telefonija ne ubija svojim 5G zracima. I da, ovaj tekst nije naručila Bilderberg grupa. Reinformisanje je planetarni proces dobijanja informacija o stvarima koje već znamo, na način da one više (ili ponovo) ne budu dovedene u sumnju novim lažnim vijestima o toj tematici. S obzirom na poplavu nazovi informacija, reinformisanje će uskoro biti obavezan predmet u osnovnim i srednjim školama.

I na kraju: Informisanje – Zbir svih prethodnih informacija daje dovoljno kompletnu sliku o tome šta je informisanje danas. Svemu tome valja dodati i važnu informaciju da je onih koji bi da nas istinski informišu daleko manje od svih onih koji bi svaku informaciju rado obrađivali, dorađivali, prerađivali, osujećivali ili obezvređivali; a u skladu sa interesima o kojima mi ostali, uglavnom, nemamo nikakvu informaciju. U ovom našem, tranzicionom lokalnom Okruženju, pravovremeno i istinito informisanje je više ideal o kome se povremeno informišemo nego aktivnost kojom se redovno bavimo. Što je informacija koju svakako već znamo, nego se pravimo neinformisani. Eto, o tome smo željeli da vas informišemo.

Okruzenje.net