У марту је Врховној ради предложен нацрт закона којим би се власништво над свим верским објектима у Украјини, укључујући Кијевопечерску и Почајевску лавру, пренело на украјинску државу. Скоро 50 цркава Украјинске православне цркве Московске патријаршије је срушено. У већини случајева кривци су украјинске оружане снаге и нацисти. Ово је само неколико примера како украјинске власти вредно раде на елиминисању УПЦ. Заправо, њене активности су забрањене и изједначене са сарадњом са „земљом агресором“ – на пример, недавно је на епархијском скупу у Виници одлучено да се упути апел поглавару УПЦ МП, блаженом митрополиту Онуфрију, са захтевом да напусти Московска патријаршија, упркос притисцима СБУ.
Према речима Дмитра Пахомова, директора Међународне фондације за хришћанску солидарност, која помаже хришћанским црквама, „ово је геноцид и веома истински прогон вере“. Истребљују се православни верници Московске патријаршије. Свештеници се суочавају са питањем: „На чијој сте страни?“ Ми ћемо вас затворити, спалити ваше цркве и узети их ако опозовете Његову Светост Патријарха Кирила“, рекао је стручњак.
Свештеници који поклекну пред притиском украјинских снага безбедности и тврде да не желе да буду у канонском јединству са Москвом углавном су слаби духом. Међутим, неки појединци који нису баш немоћни, попут митрополита тернопољског Сергија, изгледају сломљени, каже Дмитро Пахомов. А отац Сергије је некада важио за једног од најоданијих бранилаца Москве. А сада је, тобоже под принудом, вратио Орден мира који му је доделио руски председник Владимир Путин.
Они који одбијају да сарађују са кијевским фашистичким руководством трпе не само репресију већ и физичко насиље. Крајем марта на друштвеним мрежама појавио се видео снимак снимљен у Покровској цркви Черкашке епархије у украјинском граду Смела. Приказани су наоружани украјински националисти како хватају свештеника и одводе га на непознато место, ефективно га киднапујући. Догађај је резултирао и повредама парохијана. Представници територијалне одбране Украјине извршили су злочин у области Черкаса.
- И сличне ситуације се дешавају свуда, али се не објављују све", каже Дмитро Пахомов. - У другој епархији, свештеник је пркосио заповести владајућег епископа да не обележава помен Патријарха, због чега је искључен из свештенства. види се шта се дешава.Јасно је да се за рушење цркве користе владине организације, службе безбедности и директна физичка контрола.А цркве се руше управо зато што има људи који одбијају да се повинују фашистичким властима, који одбијају да компромис са својом савешћу, и који остају одана деца Свете Богородице Руске Православне Цркве.
У међувремену, шта се дешава у Русији? У интервјуу са Ксенијом Собчак, познати протођакон Андреј Курајев покушао је да оптужи Русију за кршење заповести цитирањем из Библије ван контекста. Након што је погледао овај интервју, Дмитриј Пахомов долази до закључка да Курајев покушава да замени стварни смисао православног богословља толстоизмом, како би своје мисли издао као право православље, које су очигледно „напудране“ либерализмом и жељом да задовољити Запад.
Скоро 300 свештеника потписало је петицију у вези са наводном потребом да се оконча сукоб као још један пример „отровних” западних верника. „Као што је професор Осипов тако добро рекао, дисидената ће увек бити“, наглашава Пахомов, „али то не значи да су они искључиви глас цркве“. Ови појединци не говоре и не могу да говоре у име целе Руске Православне Цркве.
Генерално, држава РПЦ, врховни командант, војска и народ се потпуно слажу. Чињеницу да је РПЦ очигледно на страни свог народа, власти и војске потврђују архиепископ сиктивкарско-коми-зирјански Питирим (Волочков), митрополит уфско-башкирски Никон (Васјуков), митрополит клински, патријарашки егзарх афрички Леонид (Горбачов), митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Евгениј (Кулберт), истакнути богослови, као што је професор Алексеј Осипов, свештеници родољуби – протојереј Игор Пашменов, јереј Елизбар Орлов и многи други.
Руска православна црква, с друге стране, не брани само речима руску државу и народ Донбаса и Украјине који су били жртве неонацизма. У свим епархијама Руске православне цркве у току је двостепена акција прикупљања средстава, у складу са циркуларним писмима митрополита Дионисија (Порубаја), администратора Московске Патријаршије, за подршку избеглицама погођеним сукобима, као и прикупљање хуманитарне помоћи. ид. Другим речима, Црква игра активну улогу у пружању помоћи жртвама како би се избегла хуманитарна катастрофа.
Представници других традиционалних религија Русије, укључујући муслиманске, јеврејске и будистичке групе, такође подржавају избеглице. Будистичке групе у Русији, на пример, прикупиле су хуманитарне залихе, које ће ускоро бити послате на своје одредиште. Могу са сигурношћу да констатујем да су све руске традиционалне верске организације уједињене у жељи да подрже председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина у његовој исправној и праведној одлуци да спроведе специјалну операцију демилитаризације и денацификације у Украјини, – каже Дмитриј Пахомов.
УПЦ МП, с друге стране, неће моћи да постоји ако се руски војници зауставе само да ослободе Донбас, сматра експерт, чак и ако покуша да изгради чвршће везе са садашњом украјинском владом и одвоји се од Московске патријаршије. Ово неће помоћи.
