/ Нина Офнер Бокан -IVAN KOVACEVIC

Офнер Бокан: Фали синагога, имамо иста права као и остали грађани

Заjедници недостаjе синагога. Радимо на обезбjеђењу средстава за њену изградњу и искрено се надамо да ће синагога бити носилац jевреjских вриjедности – истиче врховни рабин Луциано Моше Прелевић

Јеврејска заједница у Црној Гори једна је од најмањих у свијету, формално постоји 10 година, али изузетно је активна и посвећена побољшању положаја својих припадника. У разговору за "Дан" њени чланови наводе да су интегрисани у црногорско друштво, да антисемитизма нема, осим појединачних испада, али истичу да су једини од три водеће монотеистичке религије која у Црној Гори нема свој храм, синагогу, иако су од Главног града Подгорица прије неколико година добили плац. На челу Јеврејске заједнице је Нина Офнер Бокан, која истиче да су Jевреjи у нашој држави интегрисани у црногорско друштво, те да као и сви други грађани диjеле исте наде и страхове.

– У Црноj Гори нас jе jако мало и велики броj jе из мjешовитих бракова, зато наш положаj у великом зависи од међурелигијског склада коjи jе у нашоj земљи на завидном нивоу. Захваљуjући међусобном поштовању и разумиjевању, коjи умногоме доприносе томе, и данас се можемо похвалити да смо земља у коjоj нема антисемитизма – оцијенила је Офнер Бокан.

На питање колико заједници даје на снази то што на свом челу има жену, наша саговорница каже да у религијском дијелу вођство припада мушкарцима, у Црноj Гори врховном рабину Луциану Моши Прелевићу, а у секуларном, за етнички дио би се могло рећи да припада том спектру, jевреjство jе одавно прогласило мушкарце и жене равноправним.

– С обзиром на чињеницу да jе у jевреjству релативно нормална поjава да су жене на положаjима, вjеруjем да jе и у Црноj Гори тако, то не би требало никог да чуди, већ да се сматра као нешто нормално, тако да у томе не видим ни специjалну снагу, ни слабост. Сматрам да се тиме не треба посебно дичити или поносити. Израел jе имао премиjерку, изузетну Голду Меир, у вриjеме када о томе нису могле сањати ни западне државе, а камоли непосредно сусjедство
Израела на Блиском Истоку.Руководства се смjењуjу, приjе мене на овом мjесту су била два мушкарца, не знам ко ће бити после мене. Неоспорна jе чињеница да полови имаjу различите сензибилитете и да свако уноси своj, па jе можда зато и добро да се повремено смjењуjу полови на челима институциjа. Вjеруjем да сам своjим сензибилитетом пребацила фокус на неке ствари коjе су можда раниjе биле запостављене или им се ниjе довољно поклањало пажње. Приjе свега акценат jе брига о свим Jевреjима, њиховим потребама, његовању заjедништва и традициjе. Након тога jе изградња добрих међурелигијских односа, коjи су, по мом мишљењу, основа здравог друштва. Што се тиче текућих послова, сматрам да их на исти начин обављаjу и мушкарци и жене – каже Бокан Офнер.

Традиционално организују Махар

Списак активности које реализује Јеврејска заједница је завидан, а заjедница jе основана као добровољна, самостална, демократска и нестраначка организациjа коjа окупља особе са пребивалиштем и боравиштем у Црноj Гори, коjи по пориjеклу, националности и вjери припадаjу jевреjском народу. Основни циљ њеног дjеловања jе очување и његовање традициjе и обичаjа jевреjског народа и jевреjског националног идентитета, као и подржавање активности у области jевреjске културе и образовања. Jедан од циљева jе и супротстављање асимилациjи jевреjске заjеднице, уз поштовање вјерских, националних и етничких права, традициjа и култура других народа, супротстављање антисемтизму, расноj нетрпељивости и сваком облику мржње и дискриминациjе, те нарушавању основних људских права и слобода свих народа.

Jевреjска заjедница традиционално организуjе конференциjу Махар, коjа окупља Jевреjе из бивше Jугославиjе и из циjеле jугоисточне Европе, чиме свакако даjе допринос учвршћивању мултиетничког и мултирелигијског склада, што jе и основни темељ савремене Црне Горе.

– Традиционално већ осам година организуjемо конференциjу Махар, коjа jе посвећена будућности, окупљању Jевреjа са простора бивше Jугославиjе и из Европе, едукациjи и спречавању асимилациjе. Могу слободно рећи да ова конференциjа, поред основног циља, доприноси стабилности и jачању мултиетничког и мултирелигиjског склада, као и промоциjи Црне Горе. Двиjе последње године уз подршку Главног града Подгорица, а ове године под покровитељством Министарства просвjете, науке, културе и спорта, организуjемо манифестациjу "Европски дани Jевреjске културе" – додала је Офнер Бокан.

Врховни рабин Црне Горе Луцијано Моше Прелевић сматра да су Jевреjи дио црногорске друштвене разноликости, те истиче Црну Гору као позитиван примjер у смислу начина живота и његовања добросусjедских односа коjи Jевреjи граде са припадницима других вjера и нациjа.

– Заjедници недостаjе синагога, Бет Кнесет, то посебно мjесто окупљања. Радимо на обезбjеђењу средстава за њену изградњу и искрено се надамо да ће синагога бити носилац jевреjских вриjедности, да ће снажити jевреjски дух и бити средиште већег диjела активности заjеднице – каже Прелевић.

Поручује да је кључна ствар и одредница, како националног бића, тако и његовог религиjског опредjељења, традициjа.

– Jевреjска заjедница Црне Горе jе млада заjедница и за разлику од многих стариjих jевреjских заjедница нема традициjу коjу стариjи чланови, дjедови и баке преносе младима. Главни задатак jе створити ту традициjу, jер традициjа jе, а то наjбоље показуjе Црна Гора, важна за jедан традиционалан народ. Требамо створити властиту историjу. Практично од оснивања заjеднице, ствараjу се услови како би омогућили да изражавамо, очувамо и његуjемо обичаjе jевреjског народа и националног идентитета. Са синагогом ћемо добити прилику да га додатно оснажимо, као и да промовишемо заjедницу као дио друштва – истакао је Прелевић.

Однедавни потпредсједник Јеврејске заједнице Славен Радимири (Леви) истиче да је бити Jевреj, према његовом мишљењу, привилегија, јер није битно у ком диjелу свиjета живи, зна да припада хиљадама година уназад народу и вjери коjа се упркос великим жртвама кроз историjу сачувала до дан-данас.

– У Црноj Гори много људи не познаjе jевреjску вjеру, обичаjе, традициjу, па им је можда из тог разлога страна. Иако постоjе одређене потешкоће, Црна Гора jе jедна од малоброjних земаља у коjима сте заштићени и сигурни, било коjе вjере или нациjе били – наглашава Радимири.

Молитвени обред отпјеван и уз гусле

Нина Офнер Бокан каже да имају библиотеку "Алберт Ваjс" са великим броjем публикациjа jевреjске тематике, а од 2014. издаjу годишњи магазин "Алманах", коjи садржи активности заједнице, као и значаjне догађаjе из jевреjског свиjета, културе и традициjе. Истиче да значаjно мjесто заузимаjу разне диjалошке трибине, предавања и промоциjе књига, а до пандемије имали су и курсеве хебрејског језика. Наводи да су уз подршку Министарства просвjете, науке, културе и спорта издали двиjе књиге литургијског и паралитургијског садржаjа Агаду и Пурим.

– С обзиром на то да наше чланство у већем диjелу не влада хебреjским jезиком у тоj мjери да би могло да прочита Хагаду, одлучили смо да направимо четвороjезично издање Пасхална Хагада на хебреjском (хебреjским писмом), транслитерациjу на латиници како би свако могао да чита текст као да jе Елиезер Бен – Jахуда (jевреjски Вук Караџић), традиционални ладино превод коjи jе типичан за наше просторе гдjе су Сефарди били доминантниjи и наравно превод на матерњи jезик. Друга књига Пурим тиче се додатног обреда коjи jе, како кућни, тако и синагогални. За Пурим се чита Мегилат Естер или свитак о Естер (у Даничићевом преводу Библије: Књига о Јестири) у свим jевреjским заjедницама, наравно на хебреjском jезику. У жељи да се представимо црногорскоj jавности на наjцрногорскиjи могући начин, наше издање ове књиге поред хебреjског jезика, транслитерациjе и прозног превода, садржи и превод у десетерцу. То jе посебан омаж коjи jе за нашу заjедницу направио нерезидентни врховни рабин Босне и Херцеговине др Елиезер Папо. С обзиром на то да jе књига Пурим преведена и у десетерцу, исти jе већ снимљен уз гусле, а отпjевао га jе Новосађанин црногорског пориjекла Мирослав Гудовић – истиче Офнер Бокан.

Он наводи да дискриминације увијек има, поготово што су у Црноj Гори на снази "племенска познанства и везе".

–У моjоj Боки которскоj jа и моjа фамилиjа jесмо прихваћени. Бока jе синоним толеранциjе, она jе благо коjе су градили и граде сви њени становници – истиче он.

Наводи да се у Црноj Гори превише даjе на важности ко jе коjе вjере или нациjе.

– Треба поштовати своjе кориjене, вjеру, обичаjе, jезик, традициjу, али првенствено то треба радити унутар свог дома и фамилиjе. Ако сам некоме важна статистика нека буде, jа то одбиjам да будем и желим да живим слободно без сврставања. Битно jе бити човjек и поштовати прво себе, а тек онда друге –оцјењује Радимири.

Према ријечима члана Јеврејске заједнице Ђорђа Раичевића, Црна Гора као грађанска, вишенационална и мултиконфесионална држава пружа jеднаке шансе свим њеним грађанима независно од њиховог националног пориjекла и вjерске опредиjељености.

– Тако и грађани припадници jевреjског народа и вjере имаjу исте шансе и могућности као и остали зависно од њихове способности и воље. То што су Jевреjи не даjе им ни предности а ни не онемогућава их – наводи он.

Раичевић каже да је потомак мjешовитог брака, по оцу Црногорац, а по маjци Jевреj, те не осjећа другачиjи однос ни према себи, ни према члановима своjе породице.

– Лично се ни jа ни чланови моjе породице ниjесмо сретали ни са jедним видом дискриминациjе узрокованим нашим пориjеком. Што не значи да jе апсолутно нема. Чињеница да сам на неки начин припадник мањине ни мени ни члановима моjе породице ни у коjоj мjери ниjе ни помогла, а ни одмогла у кариjери и животу – закључује Раичевић.