Епискоp Методије упутио је поводом Божића свим вјерницима божићну посланицу, коју преузимамо са сајта Епархије будимљанско никшићке и преносимо у цјелости:
„Господ ме је саздао за почетак путева Својих на дјела Своја, прије вијека утемељи ме у почетку и прије свих гора рађа ме“ (Приче 8,22-25).
Ову данашњу и свевјечну Тајну и овај данашњи и вјечни Догађај пророчки је наговијестио, устима саме Премудрости Божије, цар Соломон.
Божићна порука Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија 2021/2022 љета Господњег
Ово је Дан када се на земљи роди Бог и када нам дође Бог као дијете међу нас, дође нам Син човјечији и Син Божији, Један и Јединствени Богочовјек Христос, показујући нам се и доказујући нам се Предвјечна Премудрост Божија и возглашавајући дјело неописиве и несагледиве Љубави свемоћног Творца и Умјетника цјелокупне творевине. „Велики Савјет Бога и Оца јесте она ћутљива и скривена тајна Домостроја спасења, коју је открио Јединородни Син испунивши је Оваплоћењем, и тако је Сâм Он постао Анђео-Вјесник Великог и предвјечног Савјета Бога Оца“ (Св. Максим Исповједник).
„Онај Који је од вјечности Сушти (=Постојећи), сада очовјечењем постаје Беспочетни, сада започиње, Бестјелесни се оваплоћује, Логос Ријеч се отјеловљује“, вели Свети Григорије Богослов и проноси Свети Дамаскин у Божићним пјесмама наше Цркве. Дарујући нам Сина свога Јединородног да Својим добровољним и спасоносним Очовјечењем постане човјек ради спасења човјека и све Своје творевине је истинско Јеванђеље, Вјечно је Јеванђеље (Откр.14,6) – Вјечна Благовијест Божија о човјеку, за човјека, и унутар човјека и човјечанства које је срце свецијеле творевине.
Саздан од Своје двије природе и вјечно у њима остајући, Дијете љубави Бога према човјеку, истинити Бог и истинити човјек, послан би од Оца и дође на земљу међу нас као дијете без дома и сигурности, и свега онога што ми највише иштемо од Бога. И Бог Свемогући сада пред људима више није само Отац, већ је и Дијете. Јер, Премудрост Божија у неизмерној љубави својој према нама позива нас сад кроз Сина свог тек рођеног који лежи у јаслама, на нови корак и нови садржај – на нове нас. Позива нас на сазријевање и преузимање одговорности, на преумљење и нови почетак, њежно нас призива и буди из инфантилности оних који пасивно и у забораву аутоматизма и окорјелости сједе и таворе у улози дјеце и само траже и моле и чекају помоћ и заштиту од Оца.
Данас нам је Бог дошао као дијете Коме као дјетету треба наша брига и старање и Отац од нас иште нови однос према Њему и Његовом нејаком Сину. Дошло је међу нас Божије Дијете, незаштићено, беспомоћно, рањиво и немоћно да без наше љубави и близине преживи. Иако знамо да је то дијете и даље Бог Створитељ свега свијета који може све, и да су у сваком догађају и тајни Оца нашег љубав и дјелање увијек усмјерене ка нама и ради нас - ипак је пред нама данас Дијете - Дијете Оног Који нам је дао и даје нам све. И Који нас сад њежно, колико су њежна дјечија бића, позива и пружа нам дјечију ручицу да је прихватимо и уђемо у дијалог и нови однос Љубави са Оцем.
Поклонимо се зато родитељској љубави јер су слика Божије љубави, поклонимо се призиву на тај савршени однос који нам је преко Сина свога понудио Отац Небески, пут и дар стицања љубави љубећи Онога Који је без гријеха, Који је савршен у љубави и Који је умро на Крсту из љубави према нама грешнима.
На овај свијетли и Свети дан Бог нас позива да будемо породица и родитељи Његовом дјетету, да (малом) Богу приђемо као дјетету, да Га пригрлимо као дијете, да Га његујемо, подижемо и питамо као што се пазе тек рођена дјеца, да мислимо на Њега као на своје дијете, да бринемо о Њему, да Га не напуштамо, заборављамо, занемарујемо, да никакве планове без Њега не правимо, да стражимо над Њим и привијамо на груди, да дишемо с Њим, да Му пјевамо, да Га тјешимо и гријемо топлином своје душе, да Га чувамо и заклонимо од свега зла и да и у њедрима с Њим данас пођемо на Пут спасења и спасавајући Њега да спасимо себе и преко себе цио свијет. Јер, оплеменивши се љубављу која је жртва и давање, љубављу према другоме човјеку и према Богу, човјек се одазвао Оцу на Божићни позив и одњеговао Бога у себи, стасавајући на путу узрастања и за вјечност се припремио.
И само Однос на чији нас Почетак данас позива Бог преко Сина свога у јаслама је једино што ће нам остати и с чим ћемо пред Њега изићи. Неће нам требати оно што смо себично од Њега искали и молили, већ само оно што смо другоме безусловно и безрезервно у љубави дали. Све ће сем љубави проћи, отпасти и у прах и пепео отићи, само ће овај однос који смо принијели на жртвеник љубави остати с нама до краја и пренијети нас у наручје Божије и у крило Очинске љубави да нас Отац наш Небески препозна и прими као Своје и дјецу Своју.
Христово је рођење унијело свјетлост у таму човјека и свијета. И рођење сваког дјетета доноси свјетлост и радост у породицу и у заједницу у коју долази. Вијест о томе надалеко се чује, долазе да дарују дијете, дијели се радост и љубав. Цијела породица дише и живи новом снагом, надом и обећањем, и све се свија око дјетета које као свјетлост љубави испуњава цио дом. Исто тако и још више, дође данас Дијете Бог у свијет да се цио свијет свије око Њега и Свијетлих и њежних јасала, да пробуди и огрије срца свих нас својом добротом и жртвом, и да нас отвори за љубав и позове цио свијет у Свету породицу на трпезу љубави, да будемо заједница и једни другима дјеца, браћа и сестре, мајке и очеви, кумови, сватови, пријатељи, пастири и краљеви.
Одазовимо се данас Богу Дјетету и приђимо Му другачије неголи свих других дана, других стања, мисли и молитава. Приђимо Му сви позвани и одазвани да Га дарујемо љубављу, да Му пружимо љубав, да Му отворимо свој дом и своје породице, да намјестимо јасле духовне у свом срцу и одњихамо и подигнемо ово Дијете до Сина и Оца и утемељимо га у себи, у души, и свом животу као најближег, рођеног, најмлађег и тек рођеног, а Вјечног.
Поновимо се и обновимо се родитељством, братством и пријатељством кроз Богомладенца, освојимо у себи и око себе нове висине и ширине, нове дубине и нове почетке, отворимо и окренимо нови чисти бијели лист нашег живота и радујмо се породици чији смо дио и свијету чији смо дио и сваком човјеку коме смо род најближи и Богу који нас је позвао у своју Породицу и на своје поријекло и потенцијал понудивши нам усиновљењем Пут који води у вјечни живот и заједницу у љубави.
Пригрлимо на њедра ово Свето Дијете и огријмо Га топлином своје људске, очинске и мајчинске, љубави која је духовна и стваралачка категорија. И кроз ту и такву љубав према Дјетету видимо пожртвовано и одано родитељство Јосифово, које није крвно, и мајчинско родитељство Маријино духовнога зачећа. Такве је родитеље одабрао Отац своме Сину и кроз њих нас је све позвао на родитељство према Његовом дјетету с намјером да у себи оживимо и освијетлимо прави смисао љубави.
Односи које носимо у вјечности не почивају нужно на крвној вези, већ на љубави и само кроз односе љубави сви смо Једно. Кроз односе растемо и учимо, кроз љубав према Истини, Љепоти и Доброти откривамо себе у Господу Који нас је створио.
Син Божији постао је Син човјечији и као Дијете је дошао да нас све окупи и повеже и подсјети на оно што је важно и што је прво, а то је заједница. Зато отворимо своје душе и срца, раскрилимо своје руке и осмјехе, отворимо своје домове и дочекајмо данас Дијете Божије и подајмо свој удио односима слоге и јединства, узајамног разумијевања и саосјећања. То је хтио Бог од нас кад је дошао као Дијете међу нас, кад нам је дошао беспомоћан и прогоњен – дијете у јаслама, а Бог – хтио је заједницу Љубави.
То је Благовијест Свете и човјекољубиве Тројице, Живоначалне Тројице као Вјечне Заједнице и цјелине, савјета и савеза сагледивог и несагледивог, тајног и откривеног, старог и новог, неба и земље, Бога и човјека – у Богу Дјетету, вјечном и великом Благовољењу и Љубави Божијој према човјеку.
Драга дјецо, драга браћо и сестре, честитамо вам овај свијетли Празник са жељом да увијек у срцу и мислима љубимо Дијете Божије, Сина Којег нам дарова љубав Оца нашег Небеског. Нека да Бог да се кроз ту свету и узајамну Љубав сви обновимо и препородимо, истинском вјером испунимо и засијаjмо благословеном радошћу