Митрополит Амфилохије ће дефинитивно остати упамћен у историји не само Српске православне цркве (СПЦ) већ и цијелог православља, као неко ко је заиста урадио много за обнову црквене духовности после пола вијека комунистичке духовне пустоши, али и као човјек који је водио озбиљну мисионарску дјелатност широм свијета.
У вријеме када је он био млад у Црној Гори је славу славило мање од 10% становништва.
Својом храброшћу, након што је изабран у децембру 1990. године за Митрополита Црногорско-приморско са сједиштем на Цетињу, успио је да врати снагу цркви у Црној Гори какву је имала у доба Петровића.
Саградио је и обновио више од 650 цркава и манастира.
- Када је он дошао 1991. године да службује у Подгорици било је 19 свештеника у Црној Гори, а данас их има преко 200. Да не говорим о обнови манастира који су сви скупа бројали исто толико монаштава колико је било свештеника а сада има преко 50 активних манастира, мушких и женских са бројним братством, односно сестринством. Ево, да кажем и ја као ректор Богословије, да је након 50 година обновљен рад цетињске Богословије која данас броји 890 ђака И 15 професора. 17 генерација је већ завршило цетињску Богословију. Радио Светигора, издавачко предузеће Светигора, часопис и тако даље. Дакле, један велики и уплив цркве у црногорско друштво, мислим да је никада већи - казао је једном приликом, отац Гојко Перовић.
Погледајте кадрове са посљедње литије коју је претводио митрополит Амфилохије.
Његови следбеници говорили су да је за последњих 30 година, колико је митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у вријеме Немањића.
Противници су га критиковали да се превише бавио политиком. А он је у једном интервјуу за РТС одговорио – ако је брига о бићу народа и о његовом достојанству политика, онда се јесам бавио политиком.
Био је замјеник патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. године.
Тих година питали су га да ли себе види као као новог патријарха, а он је одговорио: „неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати“.
Говорио је да је само Албанија Енвера Хоџе била више атеистичка земља од социјалистичке Црне Горе, али је и сам био изненађен 30 година касније бројем људи на литијама који су протестовали због усвајања закона о слободи вјероисповијести.