У Подгорици је вечерас литијом обиљежена слава града Марковдан, а митрополит црногорско-приморски Јоаникије одликовао је породицу Ђечевић која је чувала манастирске реликвије.
Многи не знају за ову причу, а протојереј Никола Пејовић и историчар Јован Маркуш су прошле године објавили текст и подсјетили на њу:
У Старој вароши, у подгоричком насељу Дрпе налазио се средњевјековни манастир Св. Апостола и јеванђелисте Марка који је основао Свети Сава и према неким подацима највјероватније у њега смјестио сједиште новоосноване Зетске епископије. Доласком Турака манастир бива порушен и на његовом мјесту изграђена кућа породице Ђечевић која је једно вријеме и чувала манастирске реликвије. Манастир није заузимао мали простор и осим поменуте цркве Св. Марка највјероватније је имао и још једну цркву и конаке. Доласком Турака Варош се шири и на мјесту некадашњих цркава подижу се породичне куће, коњушнице, баште, тако да је истраживање поменутих светиња прилично отежано иако је сигурно да су оне постојале на основу свједочења животописаца, путописаца, становника и научних истраживача као што су М. Шобајић, П. Ровински, А. Јовићевић, Браћа Златичанин и др.
Једино видљиво свједочанство о постојању манастира јесте јужна капија која је срушена педесетих година прошлог вијека. Сам манастир је имао више капија које су бивале порушене и уграђене у куће и друге објекте.
Осим јужне капије, сјећање на некадашњи намањићки манастир одржавале су Литије, 8.маја на дан Св. Марка, заштитника града Подгорице гдје би Литија од цркве Св. Великомученика Георгија, под Горицом полазиле ка Дрпама, тачније ка кући Ђечевића. Некада су Литије ишле и до манастира Дајбабе, али је празновање било прекинуто послије Другог свјетског рата, да би Литија опет кренула улицама древне Рибнице 1992. године захваљујући труду Митрополита Амфилохија и Халита Ђечевића.
Када је Митрополит Амфилохије отишао у кућу Ћечевића те године, домаћин Халит га је дочекао ријечима “Гдје си владико, чекамо те педесет година”. Ове ријечи покојни Халит је поновио гостујући у емисији ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК која се емитовала на телевизији Елмаг. Тада се овај честити старина присјетио како је као дјечак заједно са својим оцем и породицом прије Другог свјетског рата дочекивао литију на Марковдан. Предводили су је митрополит са свештенством и вјерни народом. Тога дана у Подгорици нијесу радиле ни продавнице, ни занатске радње, ни школе. Сви су учествовали у овој великој свечаности. Литија би се зауставила испред куће Ђечевић гдје их је ова муслиманска породица дочекивала са ракијом и водом и косовским божурима. Свештенство би благосиљало дом Ђечевића и литија се настављала даље кроз град до Цркве Светог Ђорђа. Присјећао се чика Халит и како су комунистичке власти седамдесетих година прошлог вијека срушили остатке манастирске камене ограде и капије. “Када је тога дана отац дошао са посла и видио да нема капије, био је љут и потрешен и грдио нас је зашто смо то дозволили, рекавши нам да би више волио да је синове изгубио него што је манастирска капија срушена”, причао је Халит.
Литија на Марковдан се одржава сваке године од 1992. осим претходне двије када је пандемија коронавируса прекинула. Марковданска литија је симбол и темељ братске слоге, међувјерског склада и суживота у Подгорици.
(Митрополија архива - Јован Маркуш и Никола Пејовић)
