Успомена на дан када је рођена Пресвета Богородица Марија, у дому Јоакима и Ане у Назарету, Мала Госпојина слави се данас.

За овај велики и важан празник везују се бројна вјеровања и обичаји.

Богородица је рођена у Назарету, од праведних родитеља Јоакима и Ане.  По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког. 

Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божјем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица. 

Марија је доживјети највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, није отишла у вјечну свјетлост и славу. 

Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве. 

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. 

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања. Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Вјерује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна љековита својства, као и да јаја из тога периода могу цијелу годину да остану свјежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. 

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.