Митрополит црногорско-приморски Амфилохије остаће упамћен по много чему, а годину пред упокојење провео је предводећи литије, највеће виђене на овим просторима.
Сваког четвртка и недјеље окуплљао је вјерни народ, који је бранио своје светиње, протестујући против Закона о слободи вјероисповијести. Митрополиту, тада нису сметале године, имао их је 82, већ је често био на челу молитвених ходова од Бара до Жабљака. Због литија су га саслушавали, хапсили, али све је било узалуд, на крају успио је да одбрани светиње, оне које је он, уз помоћ народа, подигао из пепела.
Након сваке литије, позивао је тадашњу власт да одустане од наума, смиривао је народ када је то било потребно, а народ остајао је до краја уз њега и без поговора га слушао.
Пробудио је митрополит вјеру у људима у Црној Гори, што је и доказао литијама, које су из недјеље у недјељу биле све веће.
- Господ све чини новим, све обнавља и онај ко вјерује у Њега, не би требао да се изненади Његовом силом, која, често дјелује кроз живе људе. Али баш онако људски гледано, у односу на нека земаљска очекивања и предвиђања, овај народ и његова бројност јесу изненађење за све. Нико није могао да предвиди шта у овом народу – што би Његош реко – спава - казао је митрополит јендом приликом.
Подсјетио је и шта је затекао почетком деведестих.
- Слично се десило и почетком 90-тих кад сам дошао на трон цетињских митрополита. Затекао сам у Црној Гори свега 20-так свештеника и пуно запуштених и осрнављених храмова. Личило је све на бесповратно опустошену Цркву, на ону ”гнусобу опустошења” описану код пророка Данила у Старом Завјету. Али тада сам се увјерио да вјера у Бога може да разгрне, – како рече један стари свештеник – ”жар испод пепела”. А тај жар, пак, који тиња, некад је невидљив људском оку. Међутим, кад се он разгори – настаје пламен најљепше ватре љубави између Бога и човјека и међу људима - навео је он.
И заиста, разгрнуо је жар, и настао је пламен ватре љубави између Бога и човјека у Црној Гори. Пробудио је успавани народ, који је захваљујући литијама и схватио да ипак слогом може нешто и да се промијени. О лику и дјелу митрополита Амфилохија, биће написане и књиге, које ће можда само приближити колико је значајан за малу Црну Гору.
Његов значај огледа се првенствено у више од 600 цркава којих је оставио свом народу, али и литијама о којима ће причати покољења. У литијама су учествовала и дјеца, сјетимо се сви мале Уне, митрополитовог кумчета, која је полицијцима казала да је ово јако озбиљна ствар.
И била је озбиљна ствар, а литије су нешто што до сада није виђено на овим просторима, биле су мирне, достојанствене, а народ који је ходао знао је шта хоће и није одустајао од тога.
Сачували су светиње, али и сачуваће успомене на митрополита Амфилохија. Када би сви људи градили као митрополит, а не разграђивали и дјелили ова Црна Гора би било боље мјесто за живот свима.
Све је почело крајем децембра 2019. године када је, упркос негодовању народа и посланика ДФ-а, владајућа већина усвојила Закон о слободи вјероисповијести. Тада су, уочи засиједања, митрополит и свештенство кренули од храма до парламента.
Касније у касним вечерњим сатима, прикључио им се народ, међутим на почетку све је изгледало да неће бити превелике подршке, те да је свештенство препуштено себи. Ипак, кренуле су блокаде путева, а све је то изродило мирне литије, широм Црне Горе.
Овом приликом, вас кроз видео снимке и фотографије, подсјећамо како је све изгледало током мјесеци молитвених ходова.
Једна од већих, била је за Богојављење у Подгорици коју је предводио митрополит.
Ријека људи шетала је од храма Христовог васкрсења до ушћа Рибнице у Морачу, гдје су се најхрабрији опробали у пливању за часни крст.
Подсјетимо се и литије за Светог Саву, као и светосавске академије.
Литије које је предводио митрополит биле су посебне, окупљале су највећи број људи, а једна од највећих је Светосимеонска, коју је осим митрополита предводио митрополит Кијевски Онуфрије.
Ово је била још једна потврда поштовања које је митрополит имао у православном свијету.
Подсјетимо да је један од ријетких који је успио да окупи сва три православна патријарха највећих цркава на једном мјесту, и то онда кад је освештан Храм Христовог васкрсења у Подгорици.
Митрополит је литије предводио широм Црне Горе, од југа до сјевера, био је уз свој народ, који га је увијек дочекао раширених руку. Знао је и да загусла.
О литијама ће писати у књигама, а ми вас кроз фотографије и снимке подсјећамо како је све изгледало, надајући се да ћемо допринијети да сјећање на митрополита буде што дуже сачувано.
фото, видео које смо користили: Владимир Павићевић, Митрополија, Борис Мусић, Милош Вујовић