(1) Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете ријечи ставите их, браћо, у срца ваша и у савјести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумијте их.
(2) Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмјерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тијела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свијет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини ријечи њихове, повјероваше им. И преблаги Бог, који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповјести и истим начином по науци и проповједи Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да преко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповиједи ми да вам објавим ову ријеч своју о вашем спасењу, коју ви чувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих.
(3) Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се прије свега праве вјере његове. Јер, као што рече Апостол, "темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави" Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је -- права вјера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповиједана. И зато на овом темељу свете вјере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дјела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вјере у Бога, нити нас право исповиједање [вјере] без добрих дјела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да "савршен буде човјек Божји", а не да због недостатка [једнога] храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: "Спасава вјера, која кроз љубав дјела".
(4) Вјерујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, пјевајући Тројицу Божанску, Узрок и Саздатеља свега проузрокованога, видљивога и невидљивога. [Тројицу] Која је једне суштине, то јест природе, и у три Лица, то јест говоримо Ипостаси и Личности, чиме нећемо да подразумијевамо обличјем или разликом три Бога или три природе или суштине, него исповиједамо једнога Бога и једну просту и бестјелесну природу и суштину, а разликом Лица различитост Ипостаси означавамо; клањајући се [на тај начин] Тројици у Јединици и Јединици у Тројици, Јединици Триипостасној и Тројици Једносуштној и једномоћној и сабеспочетној. Њу једину познајемо вејчно постојећу, беспочетну, нестворену, бесмртну, непропадљиву, нестрадалну, свезадтељну и [све]држећу и [све]промислитељну.
(5) И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, но од Бога Оца рођенога Сина и Бога, Логоса, надвремено и од Њега Родитеља нераздјљиво рођенога, а не створенога, једносуштног Родитељу и увијек постојећег са Њим; Који је [Логос] добротом [Својом] све привео из небића у биће, и који је у последње дане ради нашега спасења сишао са небеса и уселио се у утробу Дјеве и сјединио се с тијелом одушевљеним, и душу разумну и умну суштински примио од те исте Пречисте Дјеве Марије (Богородице). Он, од Бога Оца једносуштни Њему Бог Логос, због премногог човјекољубља [Свог] изволио је, вољом Оца и Духа [Светог], да спасе Своје створење; сишавши из Очевог наручја, одакле се није одвојио, (и ушавши у утробу Пречисте Дјеве) и узевши на себе не раније зачето тијело одушевљено душом разумном и умом, произиђе [из Дјеве] Бог оваплоћен, родивши се неизрециво и сачувавши неповријеђеним девство оне која је родила; не претрпјевши ни сливање нити промјену, него остаде оно што бјеше а постаде оно што не беше; узевши на Себе обличје слуге, истински а не привиђењем уподоби се нама у свему осим гријеха.
(6) Њега знамо као савршенога Бога и савршенога Човјека, не другога и другога, него једнога и истога пре оваплоћења и по оваплоћењу, једну сложену Ипостас; Њега једног истог у двијема савршеним природама и својствима, и у двијема природним вољама и дејствима, обома сједињеним по Ипостаси неизмјенљиво. Исповиједамо Њега једног истог вољом хотећег и делајућег божанска [дела] као Бог, и Њега једног истог вољом хотећег и делајућег човечанска [дела] као човек. Јер Он не бјеше подложан природним нуждама, него се по вољи [Својој] родио, по вољи гладнио, по вољи жеднио, по вољи био уморан, по вољи се бојао, по вољи умро, истински, а не привидно, претрпио сва природна и беспрекорна страдања човјечанска. И Он, Безгрешни, би распет и смрт окуси, и трећи дан васкрсе тијелом не видјећи трулежност, и људску суштину неповређену и неосмрћену васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе тијелом Својим тако ће доћи и дати свакоме по дјелу његовом. Јер вели: "Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који чинили добро" са правом вјером "отићи ће у живот вјечни, а који су чинили зло -- у васкрсење суда."
(7) Уз то, ми се клањамо и поштујемо и цјеливамо свечесну икону човјечанског оваплоћења Бога Логоса помазаног Божанством и оставшег непромијењено, тако да онај који је помазан вјером сматра да види самога Бога Који се јавио у тијелу и с људима поживио. Клањамо се и дрвету Часнога крста и светим часним сасудима и божанским црквама и светим мјестима . Клањамо се и част одајемо икони Пресвете Богородице и иконама свечесних Божјих угодника, уздижући очи душе (наше) ка првообразном лику и ум узносећи на оно што је несхватљиво.
(8) Ово је богољубиви (моји), догмат православних Отачких предања. Следујући њима, и ми тако вјерујемо и тако исповиједамо, а све јеретике и сваку јерес њихову проклињемо.
(9) Примамо свих седам Васељенских сабора: први, који је био у Никеји, 318 Светих Отаца; други, у Константиновом граду, 150 Светих Отаца; трећи, ранији, у Ефесу, 200 Светих Отаца; четврти у Халкидону, 630 Светих Отаца; пети, опет у Константиновом граду, 164 Светих Отаца; шести, опет у Константиновом граду граду, 170 Светих Отаца. И још онај, мало касније бивши у Никејској митрополији, седми Сабор 350 Светих Отаца, против оних који се одричу часних икона и не изображавају их и не поклањају им се, безбожно клеветајући хришћане. А примамо и све Свете саборе који су се Божјом благодаћу у разна времен а и места сабирали ради утврђивања православног јеванђеоског учења, које прима Саборна Црква. А оних којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, проклињемо и ми.
(10) Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловјерја кроз слуге његове јересеначелнике посија у васељени ради кварења и смућивања праве вјере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси.
(11) Ми пак стремимо се већма ка свакој побожности којој нас уче богомудре слуге Божје: Пророци, Апостоли и Светитељи, као што и сам Господ Исус Христос Син Божији рече, када од Оца дође на земљу оваплотивши се и роди се по други пут, од пречисте присно дјеве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно, и заиста неизрециво разапе се на крсту, и трећи дан васкрсе, и по васкрсењу Своме остаде овде на земљи четрдесет дана; и када хтеде узићи на небо ка Оцу [Своме], заповеди ученицима Својим Апостолима говорећи: " Идите и научите све крајеве крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповиједио". И опет: "Проповиједајте Јеванђеље сваком створењу; ко повјерује и крсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се". Ово је дакле права вјера: крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.
(12) И тако, ми који смо хришћани обећали смо: молити се Богу своме свагда, (држећи заповјести Његове и увек творећи вољу Његову). Јер је "вјера без дела мртва", по речи Јаковљевој. Но, браћо и чеда моја љубљена, као што и напријед рекох, обоје [треба] да са страхом и трепетом држимо [и чувамо]. Држите (стога) ријеч Божју и свету вјеру Христову, и призивајте чистим срцем пресвето Име Његово, и не ленећи се у светим молитвама припадајте к Њему исповиједајући гријехе своје, плачући са сузама пред Њим и Њему пјевајући и припјевајући у срцима вашим свагда му пјевајући и припјевајући у срцима вашим свагда дан и ноћ непрестано. Јер Бог, када Га људи исповиједају и моле Му се, сам увјерава људе и духовно улази вјером у срца оних који добро слушају науку Његову. Јер духовна наука није игра, нити ријечи безумља мисли људских, него је то проповиједана света вјера Божја на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу нашем, о Коме Пророци Светим Духом Божјим прорекоше, и Апостоли научише, и Мученици исповиједише, и сви Свети сачуваше, и Преподобни оци беспрекорно одржаше као на недјељивом крајеугаоном Камену црквеном Христу Који је Премудрост и Сила Очева [и то сачуваше] светодуховски и силно и крепко и чврсто и поуздано у вјери --, Који [Христос] и до сада многе увјерава и утврђује и свима потврђује Своју вјеру божанску. Он, Преблаги Човјекољубац, и до нас достиже Својом богатом милошћу, исправљајући наше недостатке, хотећи као Пастир истинити да нас, заблуделе овце, сакупи у небески тор (Свој). Досежући до тога тора мисаоним и душевним очима (нашим), ми Му се свагда молимо припадајући Му у сваки час, и исповиједајући Му се, како Он сам дарује исказати то или помислити и неизречено сачувати. И ми, сатворивши вољу Његову, добићемо од Њега спасење у овом вијеку и у будућем, ако вјерно сачувамо заповјести Његове које нам је сам Господ заповиједио да држимо и обећао нам за то небеску награду, рекавши: "Заиста вам кажем: Ко одржи ријеч Моју неће видјети смрти вавијек".
(13) Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од ове речи коју Христос сам посвједочава и потврђује истином? Шта је боље од овога: не окусити смрти довијека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од гријеха, јер је окушањем гријеха укус смрти ушао у сав род људски до Христа. Ради тога окуси смрт Он, Који је безгрешан и бесмртан по [Свом] првом рођењу од Оца, но окуси је ради нас, и пострада, да и ми вјером у Њега окусимо бесмртност, као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ". Веома је дакле добар [Господ] и праведна и вјеран и свима ријечима Својим, и сва су дјела Његова у вјери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дјела вјере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну вјеру, толики дар -- да не умремо никада!
(14) Зато, ако ово сачувате, бићете блажени (од Бога у вјекове, и блажена биће срца ваша, и блажене биће душе ваше, и бићете блажени) ви који сте примили вјеру Божју и сачували је у чистоти. Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дјела у Христу: вјеру чисту и молитву честу, имајући према Њему љубав и наду, и савјест чисту пред Богом и људима, пост и бдење, на земљи лежање, истину у свему, чистоту тјелесну и душевно уздржање, чувајући разум светог крштења -- просвећења Божјег, којим се одрекосмо Сатане и свих јњегових. И свагда љубити покајање и исповиједање гријехова својих и плакање над њима; умиљење, смирење, праведност, поучење, исправљање живота свога, мржњу на гријех; не опијање, не блудничење, него, напротив, чист живот какав је Божјим очима угодно гледати.
(15) Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове. И ово је прва заповјест речена онима који Га љубе: да сваки од вас "љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом душом својом, и свом снагом својом". И нека буду ријечи ове, које вам ја данас заповиједам, написане на срцима вашим и у душама вашим, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и у Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме узносите част и славу, и Њему јединоме приљубљујте се, и Именом Његовим не куните се, него нека је ваша ријеч по Апостолу: да да, и не не. И уопште, нека се никако не спомиње међу вама други Бог, осим Онога Који је створио небо и земљу; ничему "од онога што је на небу горе и што је на земљи доље и што је у води под земљом, да се не поклоните нити му послужите", осим Господу Богу вашем, у Кога се крстисте и повјеровасте, и одрекосте се тајнога срама, и постадосте заједничари добре вјере Његове и саучесници бесмртности Његове. Њега јединога неодступно се држите, јер је "пред очима Његовим све откривено", као Што рече Апостол", и "јер је Бог наш огањ који спаљује"; и "узвраћа за гријехе очева на дјеци до трећега и четвртога кољена, онима који Га не љубе и не творе вољу Његову, а чини милост на хиљаде и десетине хиљада онима који Га љубе и држе заповјести Његове". Јер је он "Бог над боговима и Господар над господарима, Бог Велики и Силини и Страшни". Да "држите заповјести Његове, и да извршујете прије очима Његовим све ријечи које вам заповедих", "да буде добро вама и синовима вашим после вас, и живи будете довијека, ако чините добро и угодно пред Господом Богом вашим", Коме (нека је) слава и беспочетност у бесконачне векове, амин.
превод: владика Атанасије (Јевтић)
