Родитељи су ми били комунисти, а моја бака их је мрзјела, казала је мултимедијална умјетница Марина Абрамовић у интервјуу за Financial Times, уочи њеног 75. рођендана.
– Са својом баком сам живјела док нисам напунила шест година. Била је центар мога свијета. Била је особа изразито развијене духовности – свакога јутра палила би свијећу и молила се. Ширила је осјећај мира и спокојства који је уз мене остао дуго времена. Али, од своје мајке и оца добила сам све оно што је везано за снагу воље, храброст и идеју да твој живот није важан, већ је битно зашто си ту, због чега живиш, шта је сврха. И та комбинација духовности и комунизма – то сам ја- каже Марина.
Умјетница ће 30. новембра напунити 75 година, а како наводи, њена бака је доживјела 103 године.
- Говорила ми је да тек у седамдесетим живот почиње да бива стварно интересантан. Слободан си да радиш шта год ти је воља, а имаш и мудрост која ти то омогућава. Безвезе је ако си болестан, али уколико си здрав, онда је живот у овом добу заиста невјероватан- каже Марина.
Иако говори о дуговјечном животу и нада му се, то умјетницу не спречава да размишља о смрти. Напротив, умирање је нешто што јој је на уму сваког боговјетног дана.
– Тек кад размишљаш о смрти можеш у потпуности да уживаш у животу. То значи да не смијеш да правиш глупости: све неважно ти није на уму, јер знаш да се смрт може догодити сваког часа, сваког минута – знаш да си у последњем стадијуму. Зато треба добро да промислиш о томе шта остављаш друштву: а као умјетнику то ти је обавеза. Јер, ако имаш неки дар, мораш да га пажљиво његујеш. Дар није дат теби самом, већ је теби дат да би га дао друштву. Зато је неопходно пажљиво смислити како оставити смислено дјело иза себе – нагласила је Марина.
Себе сматра слугом друштва.
- Ако имаш креативни дар, неопходно је да га дијелиш, јер не припада само теби. Kреативност се не смије сводити на женску и мушку. Постоје само двије врсте умјетности: добра и лоша- додаје Марина.
Према њеним ријечима, у овим годинама секс јој је веома важан.
- Увијек је био. Многи људи мисле да после менопаузе женама више није до секса. А за мене је секс, после менопаузе, постао још бољи, јер не мораш да бринеш о нежељеној трудноћи. Сада имам дечка који је млађи од мене 21 годину. И то је фантастично. Немам апсолутно никакав проблем са тим што сам сексуално веома активна. То ме чини срећном. Секс видим као неопходну животну равнотежу, уз добру храну, хумор и радост спрам живота- искрена је Марина.
Никада није жељела да има дјецу.
- Имаш једну енергију у свом тијелу, а ако је твоја енергија подијељена између тога да будеш умјетник и мајка, у неком тренутку једно од та два ће неминовно патити. А сви моји пријатељи звали су ме да будем кума њиховој дјеци и то је дивно. Такође, и сви моји студенти су моја дјеца. И заиста сам поносна на њих- наводи она.
Признаје да је у адолесцентским годинама осјећала као ружно паче.
- Од младости сам се осјећала као отпадница. Отуда су моје тинејџерске године биле очајнички чудне и несрећне. Имала сам мршаве ноге, ортопедске ципеле и ружне наочаре. Моја мајка ми је одсјекла косу изнад ува, „фиксирала“ је шналом и одјевала ме је у тешке, вунене хаљине. Приде сам имала бејби фејс и огроман нос. Заиста сам била убијеђена да сам најружније створење у школи- признаје Марина.
Но, све се промијенило када је открила свијет умјетничког перформанса.
– Оног тренутка када сам ступила на сцену пред публиком одмах сам осјетила сопствену трансформацију. Kао да сам се испилела из јајета. Све своје сумње сам одбацила и добила самопоуздање. И када сам на сцени, осјећам се лијепо, моћно, сијам. Све је могуће, а свијет око мене као да се освијетли- закључује Марина.
