Раст откупних цијена стоке у пљеваљским селима, према мишљењу представника Уније сточара сјевера, показатељ је да је потражња велика, као и да је све мање меса из увоза.
Из поменуте организације упозоравају да је раст цијена последица вишедеценијске небриге о селу, као и да све мања понуда стоке за продају пријети да угрози љетњу туристичку сезону.
– Деценијама смо слушали многе стратеге, који су нам саопштавали како треба развијати сточарство и пољопривреду. Све те године смо имали такву ситуацију да је сељак био крајње понижен, а сада је дошло вријеме да се уберу плодови такве политике. Нажалост, нисмо бринули о домаћој производњи, која је уништена, а свјетска криза пријети да нећемо моћи више да увозимо месо из других држава, казао је предсједник Уније сточара сјевера Милко Живковић истичући да се ситуација сада не може тако брзо поправити.
Живковић каже да од сточара чује да су трговци заинтересовани за куповину стоке и да много не питају за цијену. Притом, цијене су порасле од педесет до седамдесет одсто у поређењу са прошлом годином.
– Сада сточари не умију да зацијене стоку. Више нико не моли да прода теле или јагње. Телад се продају по цијени од 4,5 еура по килограму, а прошле године су једва прелазила 3 еура. Јагњад се продају 4, а јалове добро угојене краве преко 2 еура. Бикови се продају за три еура по килограму живе мјере. Прошле године јалове краве су се продавале максимално 1,5 а бикови једва 2 еура. Сасвим је сигурно да домаћа производња сада не може подмирити потребе, каже Живковић.
Истиче и да је велики проблем то што су се власти Црне Горе деценијама ослањале на увоз.
– Свјесно је уништавана домаћа производња и куповало се из комшијског тора. Сада нећемо имати могућност да увеземо месо, а сасвим је сигурно да потребе за љетну туристичку сезону нећемо моћи подмирити од домаће производње. Нажалост, десило се оно што су сточари упозоравали и стално понављали, казао је Живковић, додајући да је сточарство посебно уништено последњих година.
Истиче да су лошем стању допринијеле сушне и неродне године, али и неблаговремена реакција локалне и државне управе. Живковић каже да су се сточари у последње двије године суочили са јако кишним, а онда и са сушним љетом, као и с дугом и хладном зимом.
– Државна и општинска власт су то посматрале са стране. Пружили су помоћ само тамо гдје су морали, али нигдје та помоћ није била довољна. Ако пропадне туристичка сезона, сасвим је сигурно да ће се повући у амбис и остала привреда, казао је Живковић.
Истиче да је највећи проблем у томе што нико од представника власти, бивше или садашње, не подлијеже никаквој одговорности.
– Они функционери, који дођу на позицију, само гледају да што више новца обезбиједе за себе и за своје привилегије. Сада имамо празну државну касу, али и празне торове и трњем зарасле њиве, казао је Живковић.
Протеклих дана смо од пљеваљских кланичара и месара сазнали да све теже долазе до телади, јунади и јагњади. Села су прилично опустјела, а сточни фонд је у сталном опадању.
– Иако су цијене стоке порасле, сељаци још нијесу у могућности да кажу да је њихов рад исплатив. Поскупјела је сточна храна, па су многи сточари ушли у озбиљне минусе, казао је Живковић и објаснио да сточна храна која је коштала 100 еура сада кошта око 130 или 140 еура, док јагње које се продавало за 100 еура сада кошта 30 или 40 еура више.
– Мислим да се и даље послује с губитком или с позитивном нулом, казао је Живковић.
