Дешавања у Црној Гори након промјене власти на парламентарним изборима 2020. године и стални покушаји њене дестабилизације јасан су знак да Русија није одустала од својих аспирација у региону Западног Балкана. Зато је више него икада, Црној Гори потребно разумијевање, подршка и помоћ њених западних пријатеља, партнера и савезника, како би превазишла озбиљне изазове са различитих страна и из различитих мотива подстицаних дубоких, историјски укоријењених подјела. То се наводи у обимној студији “Улога Русије на Балкану: Случај Црне Горе” коју је данас представио Дигитални форензички центар (ДФЦ).

Хистерија која је, широм простора осмишљеног под радним називом српски свет, пропагандистички наступила након усвајања Резолуције о геноциду у Сребреници, 17. јуна 2021. године у Скупштини Црне Горе, учинила је очигледном улогу појединих актера на политичкој сцени Црне Горе и бацила додатно свјетло на руско-српске операције на потезу Београд–Подгорица–Бањалука.

Руске империјалне амбиције, комплементарне са великодржавним аспирацијама српских националистичких кругова, представљају све евидентнију пријетњу демократским процесима у региону Западног Балкана, којем се умјесто европских и евроатлантских интеграција поново нуде пројекти који подразумијевају прекрајање граница и који су унапријед осуђени на пропаст.

Појачани интензитет руског утицаја у Црној Гори је посебно дошао до изражаја након позива за чланство у НАТО 2015. године и био је уочљив кроз дјеловање појединих политичких субјеката, невладиних организација, медија, грађанских активиста и појединаца, чији се политички и идеолошки концепт заснива на залагању за промјену стратешког курса земље и њено измјештање са западног на источни колосјек- наводе из ДФЦ-а.

Активности Кремља имају успјеха доминантно у срединама гдје постоје видљиви унутрашњи, политички, социјални, економски и други проблеми, као и резерве одређеног дијела популације према вриједностима западне цивилизације.

-Комбинација дезинформационих кампања, медијских наратива, сајбер напада, континуирана употреба Руске православне цркве (РПЦ) и Српске православне цркве (СПЦ) као алатки меке моц́и Кремља и подршка ултрадесничарским проруским конзервативним партијама представља обиљежје руског негативног утицаја у Црној Гори. Присуство Кремља постало је још видљивије након неуспјелог покушаја преврата током црногорских парламентарних избора у октобру 2016. године, као и уласка Црне Горе у НАТО наредне године. Црква је у континуитету била укључена у анти-НАТО, антизападне митинге, протесте и демонстрације, парламентарне и локалне изборе и била је гласна о готово сваком политичком или друштвеном питању, кршећи начело секуларизма и непрестано промовишуц́и руски наратив- наводе у студији ДФЦ-а..

"Српски свет" и руски мир

Идеја о стварању спрског света,  представља једну од кључних алатки за ширење руског утицаја, а за циљ има подривање западних вриједности, као и процеса европских и евроатлантских интеграција у региону Западног Балкана.

Конструкт српски свет представља копију иницијативе руског свијета (мир), која је институционализована кроз истоимену фондацију.

- У суштини, у питању је континуитет старе хегемонистичке идеје о Великој Србији, која је била један од главних узрочника распада Југославије и крвавих етничких сукоба који су на њеној територији вођени деведесетих година прошлог вијека. Конкретан примјер подударања два свијета јесте однос Русије према Украјини односно Србије према Црној Гори. Руски свијет негира право на постојање украјинског идентитета и поистовјећује га са руским, а исто тако идеја српског света поступа према црногорском идентитету и историјском насљеђу Црне Горе- наводи се у студији.

По узору на руску меку моћ, Србија се отворено мијеша у унутрашња питања Црне Горе, уз пропаганду, пласирање дезинформација и лажних вијести у циљу подршке својим фаворитима на црногорској политичкој сцени.

-Изборни успјех просрпских и проруских снага на парламентарним изборима августа 2020. године остварен је уз материјалну, медијску и инфраструктурну помоћ Београда и Српске православне цркве. Црногорски избори, прво парламентари (август 2020), онда и локални у Никшићу (март 2021), попримили су карактер унутрашњег питања Републике Србије, што је манифестовано отвореним мијешањем србијанских политичких структура у црногорске изборне процесе, уз учешће активиста владајуће Српске напредне странке, партије предсједника Александра Вучића, који су пружили значајну теренску подршку просрпским политичким партијама у Црној Гори-самтрају из ДФЦ-а.

Везе нове власти са Русијом и Србијом

Нова постизборна владајућа коалиција, додају, хетерогена је и окупља све десничарске структуре које у дужем периоду наступају са платформе традиционализма и конзервативизма у властитој интерпретацији, што, оцјењују, у реалном политичком животу свој исказ има кроз њихово прикривено или отворено залагање за отклон Црне Горе од Запада и окретање центрима у Београду и Москви.

- Међу њима се по нескривеним просрпским и проруским ставовима издваја Демократски фронт, чији лидери Андрија Мандић и Милан Кнежевић, не скривају чињеницу да своју политику усклађују са Београдом и предсједником свих Срба Александром Вучићем. Као самопрокламовани једини прави представници и заштитници српског народа у Црној Гори, Мандић и Кнежевић редовно иду на консултације у Београд, а није риједак случај да предсједник Србије за њих пошаље и авион Владе Републике Србије. Нјихово политичко дјеловање може се сублимирати у оквиру наратива о наводној угрожености српства и Срба у Црној Гори, неопходности чвршћег повезивања Црне Горе са Србијом, као и обнављању чврстог партнерства са Русијом. Иако исказују отворено незадовољство саставом и радом Владе Здравка Кривокапића, представници Демократског фронта су успјели да своје бројне кадрове инсталирају у државној администрацији. То је и њихов кључни интерес у овој фази реализације пројекта српски свет- закључују у истраживању.

Улога цркве

У студији наводе да  повећани напори Русије да искористи губитак фокуса Запада и капитализује неријешене спорове и политичку нестабилност у региону, свој израз имају кроз сталне покушаје обликовања политичке стварности у појединим државама, од сијања дезинформација посредством локалних проруских медија ради подстицања незадовољства или промјене политичког наратива, па до драстичних операција попут умијешаности у покушај преврата у Црној Гори 2016. године.

Иако Русија није успјела у већини покушаја у региону, ипак се, не може потцијенити њена способност да на различите начине опструише напоре Запада, у првом реду Европске уније, која се након анексије Крима и увођења санкција Русији, придружила НАТО-у на списку руских легитимних мета.

-С обзиром на приоритетну мотивацију која подразумијева конкурентан однос са Западом, који је заснован на концепту спољне политике из 2013. године, руско присуство на Западном Балкану углавном се може посматрати кроз аспекте руске меке моц́и. Кроз наратив о братству православних народа, Москва је интензивирала спољнополитичке активности које се огледају у учесталим посјетама руских званичника и сусретима са својим лојалистима на Западном Балкану, као и у гостовањима балканских политичара у Русији- наводи се у студији.

Русија објективно и не може понудити алтернативу за процес европских и евроатлантских интеграција, односно модел постизања дугорочне стабилности и просперитета држава Западног Балкана. Зато Москва покушава да опструира све напоре Запада у региону, користећи различитемеханизме меке моц́и, од пружања подршке Српској православној цркви и антизападним медијима, до успостављање блиских веза са десничарским популистичким партијама и на тај начин подривајући вриједности ЕУ и НАТО.

Својим дјеловањем Русија жели да покаже Црна Гора, као НАТО чланица, може постати извор нестабилности у региону и на тај начин додатно дискредитовати Сјеверноатлантски савез. Након позива за чланство у НАТО 2015. године, сви потези Москве, у сарадњи са локалним политичким, медијским и другим проруским субјектима, сводили су се на јачање подјела међу грађанима и ширење утицаја у Црној Гори, као и промовисање Кремља као заштитника Срба и православља, уз истовремено слабљења стубова црногорске државе и идентитета, пропагандно дјеловање, историјски ревизионизам, дезинформације и дискредитацију НАТО-а.

Србија, као кључни руски партнер, обезбјеђује опстајање Русије у региону и ширење њеног регионалног утицаја. У политичко-безбједносној синергији ове двије државе креиран је и конструкт тзв. српског света, који се снажно ослања на руски концепт фондације Руски свијет, који је након црногорских парламентарних избора из 2020. године и уласка у власт отворених промотера руских интереса, у Црној Гори представљен са бројних високих политичких и црквених адреса у Црној Гори, ентитету БиХ, Републици Српској и Србији

Јаке везе Руске и Српске православне цркве

Позивајући се на чврсте историјске везе и братство православних народа, Руска православна црква посвећује велику пажњу развоју и јачању односа са СПЦ, која у односу на државни врх у Београду има сличан однос потчињености као РПЦ према Кремљу.

Стога је, оцјењује се у студији, јурисдикција СПЦ у неколико западнобалканских држава (БиХ, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Србија) важна са аспекта ширења руских геополитичких интереса у региону.

-Политички инжењеринг свештенства Српске православне цркве у Црној Гори резултирао је формирањем тзв. експертске владе Здравка Кривокапића. Овај својеврсни политички експеримент, којег је тешко наћи у пракси савремених друштвено-политичких система, од самог почетка наилази на бројне критике прије свега због испољеног несналажења у неочекивано додијељеној улози већине министара, па и самог предсједника Владе утицај Кремља преко Православне цркве и подршка политичким партијама блиским цркви ради остваривања интереса Русије на овом подручју, превазилази меку моц́ и може имати погубне посљедице, што се види у улози РПЦ у подршци руској агресији на Украјину- прецизирано је у студији.

Шта се могло и шта се мора урадити

Недостатак јасно дефинисаног акционог плана и одговора, као посљедица неадекватне перцепције структура власти у Црној Гори када је овај проблем у питању још од 2016. године, јасно говори о потреби ефективног дјеловања.

-Уколико Србија остане кључни савезник Москве у региону, као база за ширење руског субверзивног утицаја, то ће готово сигурно резултирати додатним компликовањем регионалних прилика и успоравањем евроатлантских интеграција. Ослањање Русије на великодржавне амбиције националистичких елита у Србији и подршка њиховим активностима у оквиру пројекта српски свет, чија се реализација најављује и са највиших политичких адреса у Србији, сасвим извјесно може довести до дестабилизације регионалних прилика са значајним потенцијалом за компликовање безбједносне ситуације. Као земљу са којом је имала јако блиске односе, а посебно чврсте економске везе преко великог броја инвестиција, Русија је на Црну Гору гледала као на још једно упориште на Балкану. То је један од разлога зашто се званична Москва ни данас не мири са чланством Црне Горе у НАТО-у- наводе у студији..

ДФЦ  сматрада Црна Гора мора ојачати своје институције и вратити повјерење грађана које је деградирано због лоше праксе и корупције претходне власти, како би очувала независност и одупријела се малигном руском утицају.

-У тренутној констелацији снага, утицај Русије је ограничен и чини се да не би могао опредијелити прозападни политички курс Црне Горе, која се налази у веома комплексној фази демократског развоја и осјетљива је на различите спољне утицаје. Можда више него икада раније, Црној Гори је потребно разумијевање, подршка и помоћ њених западних пријатеља, партнера и савезника, како би превазишла озбиљне изазове са различитих страна и из различитих мотива подстицаних дубоких, историјски укоријењених подјела. У супротном, у блиској будућности, Москва би највећи успјех на Западном Балкану, могла остварити управо у Црној Гори, НАТО чланици и најозбиљнијем кандидату за чланство у ЕУ, гдје су у периоду након парламентарних избора 2020. године, по дубини на веома важним позициијама, инсталирани проруски кадрови, путем којих се активно ради на стварању нових и поспјешавању постојећих унутрашњих подјела између различитих етничких, националних и вјерских група, доводећи у питање све вриједности на којима је засновано црногорско грађанско, мултинационално и мултиконфесионално друштво- закључују они.

Опширнији извјетај погледајте ОВДЈЕ.