Из доо Водовод истичу да је водоводни систем Бара убједљиво најсложенији у Црној Гори, са три висинске зоне водоснабдјевања, који захтијевају бројне препумпне станице и резорвоаре. Поред тога, водоводна мрежа чија је укупна дужина 472 километра у доброј мјери је застарјела, нарочито поједини њени дјелови који су старији од 40, па и 50 година.

Према ријечима извршног директора, Младена Ђуричића, уз то ни велики број приградских насеља није пратио и плански развој водоводне мреже, због чега је она у тим насељима у највећој мјери неадекватно развијена.

- Наиме, профили цијеви у тим насељима најчешће нису били адекватни стварним потребама ни у вријеме њене градње, а посебно не могу бити адекватни садашњим потребама и бројним објектима који су у међувремену изграђени у тим насељима. Поред тога, мрежа је изграђена и преко приватних посједа, што изузетно отежава њено одржавање. Наведене оклонсти и те како отежавају откривање и кварове на мрежи, којих годишње имамо око 900, што мањих што већих - каже он и додаје:

- Иначе, што се тиче здравствене исправности воде, три пута мјесечно радимо микробиолшке и физичко - хемијске контроле, како сирове тако и хлорисане воде, и то са 20 контролних тачака. Даље, свакодевно се врши контрола концентрације хлора у води, и то осам пута дневно, а код потрошача по насељима ујутро и увече.

Он истиче да је, поред смањења техничких губитака на мрежи, њихов свакодневни задатак и смањивање тзв. административних губитака, односно откривање нелегалних прикључака.

- Наравно, нереално је очекивати од овог привредног друштва да се успјешно избори са свим таквим прикључцима, ако прије тога држава и надлежни инспекцијски органи нису успјели да се успјешно изборе са нелегалном градњом, чије су једне од последица нелегални прикључци - истиче Ђуричић.