Поглед на Плав и Плавско језеро / -Моја Црна Гора

И у овој години изостала заштита Плавског језера

Тачно је да ове години није ништа урађено, јер за тако нешто није било средства, али Влада је за наредну планирала да из капиталног буџета опредијели 110.000 еура за израду пројектне документације неопходне да се почне са радовима на заштити језера, каже Нихад Цановић

И поред бројних најава ни у години за нама ништа озбиљније није урађено по питању заштите и ревитализације Плавског језера. То се није десило иако бројни еминентни стручнаци у последње вријеме указују да је због низа негативних и штетних утицаја доведен у питање даљи опстанак Плавског језерa, као највећег ледничког језера у Црној Гори. Стручњаци стављају до знања да се због људског фактора димензије језера, односно његове површина, дубина и дужина обале из године у године смањују и да је језеро скоро два пута мање него прије сто година.

-Подаци годоре да је Плавскло језеро 1913. године имало површину од 5,4 километра квадратна, а 55 година касније 3,4 километра квадратна. Данас је његова површина нешто око два квадратна километра што само по себи говори да ће оно још више нестајати ако се не предузму неке одгововарајуће мјере – заједничка је оцјена бројних стручњака који су се бавили проблематиком Плавског језера.

Предсједник општине Плав Нихад Цановић истиче да су одговорни у локалној управи упознати са овим проблемом и да константно апелују на државне органе да пруже руку помоћи у циљу спашавања Плавског језера.

-Тачно је да ни у овој години није ништа урађено по питању заштите и ревитализације Плавског језера, јер за тако нешто није било средства, што свакако није добро. Видимо да је Влада за следећу годину планирала да из капиталног буџета опредијели 110.000 еура за израду пројектне документације неопходне да се почне са радовима на заштити језера. Хоћемо да се надамо да ће напокон услиједити израда Главног пројекта и нека додатна улагања, јер ако држава озбиљниј не приђе рјешавању овог проблема и ако се не обезбиједе средства из европских фонова онда се Плавском језеру се не пише добро – казао је Цановић.

Прво потребно спријечити негативне утицаје

Из Општине Плав истичу да студија заштите и ревитализације, предвиђа како да се елиминишу негативни утицаји који доводе до угрожавања Плавског језера

-Планирани радови подразумијевају да се поставе баријере на ријекама које би заустављале да муљ из њих долази у Плавско језеро. Радови би, такође, подразумијевали и уклањање већ постојећег муља који је у изузетним количинама настањен на тлу језера. Тај муљ би могао да се искористи за извођење грађевинских радова, али и за формирање пољопривредног земљишта, о чему струка треба да да последњу ријеч. Такође, приликом уређења треба да се ријеши и питање шевара и трске која се све више шири ка централном дијелу језера, али и сва друга питања која имају штетне утицаје – наводе из локалне управе.

Из локалне управе подсјећају да је урађена студија на основу које би требало да се крене у процес очувања свих вриједности које Плавско језеро носи са собом.

-Урађена је студија заштите и ревитализације Плавског језера, зашта је издвојено око 250.000 еура. Та студија је дала главне смјернице који су то проблеми због чега долази до смањења површине и дубине Плавског језера, на који начин ријешити тај проблем и колико би износили трошкови предвиђених радова – саопштавају из локалне управе, подсјећајући да предрачунска вриједност радова заштите и ревитализације Плавског језера износи око 16 милиона еура.

Стручњаци указују да се Плавско језеро смањује из више разлога. Прво, због насипа који долази из ријека Ључа и Грнчар, потом због неуређеног питања канализације у насељима око Плавског језера, али и због неодговорно понашање људи који својим активностима утичу да се језеро смањује.