/ Каменолом у пљеваљском селу Бољанићи, фото: Б.Је.

Пљевља немају прихода од експлоатације камена, а мајдани ничу као печурке

У прошлој години локална управа планирала је приход од накнаде за експлоатацију камена у износу од 50 хиљада, али тај приход није реализован

У општини Пљевља устаљена је пракса да многи извођачи радова на путној инфраструктури узимају камен са простора општине за извођење уговорених послова, а у локалну касу се не уплаћују накнаде од концесије камена. Наиме, према званичном извјештају предсједника Општине Пљевља Игора Голубовића, прошле године локална управа по овом основу није имала прихода. Средства од ове накнаде била су планирана на износ од 50 хиљада еура, али тај приход није реализован.

Накнада за коришћење камена ишла је лоше и претходних година и, према званичној евиденцији, једино је плаћала компанија "ТИМ". Тако је у 2018. години од планираних 130 хиљада наплаћено 8.770 еура, а у 2019, од планираних 180 хиљада, приходоване су 32 хиљаде еура. Највећи преступник у неплаћању концесија на камен у претходним годинама била је комапанија Вектра "Јакић" али је било и других компанија и предузећа који нијесу измиривали своје обавезе према држави и локалној управи.

Посебно је изражено непоштовање у плаћању обавеза када су у питању компаније које врше реконструкцију путних праваца. Ове компаније отварају на терену читаве каменоломе, а, према званичној општинској евиденцији, локалној управи не долазе никакви приходи.

Такав је случај и када су у питању радови на реконструкцији путног правца Пљевља – Метаљка, односно радови на дионици пута до села Бољанићи. У овом случају вриједност радова је 12,1 милион еура, а извођач радова је Црнагорапут. На терену, прецизније речено у селу Бољанићи, ископан је огроман мајдан, из кога је извођач радова узимао потребне количине камена и шљунка. Простор је прилично девастиран, тако ће највјероватније и остати, а у локалну касу није било никаквих уплата на име коришћења камена.

Не треба заборавити да је накнада за коришћење камена уступљени приход локалној управи од стране државне управе, као и да од овог прихода Општина Пљевља убира 70 одсто средстава, док остатак иде у државну касу. Значи, наплату врши Управа прихода Црне Горе, а потом 70 одсто новца прослеђује локалној управи.

У претходним годинама дешавало се да концесионар на коришћење камена није из пљеваљске општине, па када плати концесију Управа прихода грешком изврши уплату локалној управи гдје је званично регистрован концесионар. У тим случајевима Управа прихода би накнадно исправила грешку. Међутим, у прошлој години ни таквих грешака није било.