/ Непрерађени отпад на Вртачком пољу
12/05/2021 u 08:00 h
Dan.Dan.
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Колектор у Никшићу избацује непрерађени отпад у поље

У пољу код бране Вртац и у Барама будошким сваке године, посебно с прољећа, константно се могу видјети остаци које постројење током рада избацује, а углавном су у питању папир и влажне марамице

НИКШИЋ – Да градско постројење за пречишћање отпадних вода (колектор), упркос супротним тврдњама из Општине, не ради како би требало, видљиво је и у његовом непосредном окружењу. У пољу код бране Вртац и у Барама будошким сваке године, посебно с прољећа, константно се могу видјети остаци које постројење током рада избацује, а углавном су у питању папир и влажне марамице. На тим локалитетима неријетко се излива и вишак фекалија које колектор, такође, не може да преради. Директор НВО "Жупа у срцу" Јово Радуловић казао је да простор акумулације Вртац и с научне и с природне стране има немјерљив значај како на биљни тако и на животињски свијет.

-Простор Никшићког поља, послије Солане у Улцињу, представља једно од најзначајнијих миграторних подручја птица селица у Европи, а на овом простору се, показало се, налазе бројне угрожене биљне врсте од којих су свакако најзначајније "еdraianthus dalmaticus" и "сcilla litardierei". Ово су двије биљне врсте које се налазе на IUCN листи критично угрожених биљних врста и оне су предмет истраживања у пројекту "Ендемник" који "Жупа у срцу" спроводи у Никшићком пољу, наглашава Радуловић.

Дуго се гомила

Градњу колектора Општина је започела 2006. године, за шта се кредитно задужила преко 16 милиона еура. Како су године одмицале, тако су одлазиле и паре пореских обвезника Никшића, па је дуг тренутно близу 22 милиона и измириваће се до 2026. године. Директор ЕП "Озон" Александар Перовић истиче да ће кроз њихов Зелени план, који је прихватила једна од сада владајућих коалиција "За будућност Никшића", потрудити да стање унаприједе, за шта им је потребна подршка грађана.

- Сви наведени проблеми су вишегодишњи, можда и вишедеценијски, али свакако присутни и изражени. Ми то посматрамо кроз два сегмента, први и најважнији је кроз неспособност локалне самоуправе да омогући грађанима одржив систем управљања отпадом, а други кроз културолошко пропадање грађана услед вишедеценијске политичко-социјално-културолошке кризе која се нажалост одражава и кроз неконтролисано управљање отпадом, сматра Перовић.

 

image
Александар Перовић

Како наводи, и док научници и истраживачи из земље и иностранства, као и Фонд за критично угрожене екосистеме дају велики значај овом простору апострофирајући неопходност заштите, наше друштво се изгледа утркује на који начин га најбрже уништити.

-Примјер за то је "тепих" влажних марамица који сваке године исплива из колектора на пространства бране Вртац. Тужан је то призор за тако важан научно-туристички, пољопривредни и рекреативни простор, па се с правом питамо да ли се ико из локалне управе запитао да ли треба нешто хитно ријешити у раду колектора како би се спријечило изливање кабастог отпада, али и отпадних вода из постројења, истакао је Радуловић.

Поменути локалитет за испашу стоке користи више сточара из околних насеља, али са екипом "Дана" о проблему отпадних вода нико од њих није желио да разговара. Радуловић упозорава да се испаша одвија на контаминираном подручју, а производи долазе на трпезе грађана Црне Горе. На простору Вртачког поља однедавно и Електрипривреда Црне Горе (ЕПЦГ) ради на проширењу канала, па је локалитет већ данима и у облацима прашине, а Радуловић истиче да је јавности непознато да ли ће и колико радови утицати на биљни свијет. Истраживања која су спровели, наводи он, дају им за право да траже заштиту тог простора, па апелују на инспекције да утврде степен девастације, али и одговорности за садашње стање.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

25. septembar 2021 10:04