Недопустиво лоше управљање заштићеним подручjима за последицу има огромне екосистемске и економске штете, па jе за нас просто невjероватно како нема већег интересовања jавности за ту проблематику, нарочито ако знамо да се ради о наjвредниjем богатству коjем имамо, оцијенио је за "Дан" директор Еколошког покрета Озон Александар Перовић.
Он сматра да је присутан тренд манипулациjе jавности и да се стављање под заштиту користи како би се избjегла одговорност за неефикасан рад надлежних институциjа, односно показала тобошња намjера да ће на таj начин бити сприjечено даље загађивање и други видови угрожавања природних богатстава Црне Горе.
– Када неком кажете да Црна Гора има 14,4 одсто заштићене териториjе, што jе површина од 185.269,69 ха, да има 76 национално заштићених подручjа, од чега пет националних паркова, осам паркова природе, 57 споменика природе, три строга резервата природе, два предjела изузетних одлика и jедан посебни резерват природе, стиче се утисак да Уставна одредница еколошке државе има смисла. Међутим у пракси ситуациjа jе далеко од добре, што потврђуjе стање на терену, изражен свакодневни екокриминал, криволов, нелегална експлоатациjа шуме и риjечног материjала, неконтролисано одлагање отпада и отпадних вода, дивља градња, девастациjа простора, чак и у оним подручjима коjе сем националне имаjу и међународне степене заштите – наводи Перовић.
Да не причамо без аргументациjе, каже Перовић, о манипулациjи jавности свjедочи и чињеница да од 76 национално заштићених подручjа, њих чак 67 нема планове управљања, што jе обавеза управљача, па jе потпуно jасно да се ради о изакулисним мотивима, приjе свега политикантским, чиме се жели профитирати због личне користи и на празноj причи, а не на конкретноj и суштинскоj заштити, од чега би цjелокупно друштво имало бенефите.
– Колико се заштита обесмишљава наjбоље показује примjер риjеке Таре у контексту изградње прве дионице аутопута Бар-Бољаре, гдjе jе бахатошћу извођача радова са прећутним одобрењем надлежних институциjа, jер се само тако може доживjети неефикасан рад инспекциjских органа и надзора, нанесена траjна екосистемска штета не само "Сузи Европе" већ и повезаним екосистемима, коjа има и огромне економске последице. Као што тврдимо да jе и проглашење еколошке државе приjе 30 година на Жабљаку имало скривене мотиве, те да посланици ниjесу ни разумjели ту визиjу, исто сматрамо и за стављање под заштиту убjедљиве већине подручjа коjе су добиле таj статус. То заснивамо на односу доносилаца одлука према тим подручjима, сталноj оптерећености и присутним екокриминалом, од дивље градње и криволова коjи су у континуитету присутни до актуелних великих инфраструктурних и других, већином енергетских проjеката, коjи обесмишљаваjу заштиту. Што jе наjгоре, сем нелелегним аткивностима, свjедоци смо да се уништавање врши кроз законске оквире, jер како другачиjе посматрати реализациjу проjеката, са свим сагласностима, па чак и еколошком, коjи траjно уништаваjу врсте, простор, пеjзаж – каже Перовић.
