АНДРИЈЕВИЦА – Иако је село Јапан последњих година добило на публицитету због свог звучног имена које је идентично називу велике азијске државе, мјештани тврде да је мало тога урађено по питању заустављања одлива локалног становништва из овог живописног мјеста смјештеног испод самих Комова.
Кажу да су надлежне институције занемариле стварне потребе људи који живе на том подручју и да нијесу предузети конкретни потези за истинско оживљавање њиховог села. Мјештани тврде да се живот у њиховом селу полaко гаси и да се у то може увјерити свако. Кажу да је број домаћинстава десеткован у односу на минула времена.
– Кад неко закорачи на ове просторе, дочекаће га затворена и запуштена школа у којој су својевремено радила два учитеља и васпитавала бројне генерације ученика. Наићи ће и на остатке старе воденице која је одавно престала да постоји, јер више скоро нико у овом крају не сади кукуруз, иако су некад том житарицом биле засијане значајне површине у овим крајевима. У Јапану више нема дјеце, али ни момачке ни дјевојачке пјесме која се орила испод Комова. Нема ни бројних стада оваца... Село мало оживи током љета, кад се завичају врате људи који су у потрази за бољим животом напустили своја родна огњишта и преселили се у неке друге крајеве. Међутим, у зимском периоду овдје господари тишина. Све то изазива оправдани страх да ће поред све приче Јапан и околна мјеста убрзо остати без становника – каже мјештанин Ацо Бабовић.
С њим је сагласан и Раденко Јанковић, подсјећајући да су приче о поткомовском Јапану обишле скоро све континенте, али да нијесу допринијеле заустављању изражене миграције становништва које, деценијама, због тешких услова за живот, одлази у неке срећније крајеве.
– Поносни смо што се наше село зове Јапан. Драго нам је што се о црногорском Јапану чуло широм свијета, али смо незадовољни што, због неравномјерног регионалног развоја, слабог улагања у сјевер Црне Горе и низа других отежавајућих околности наше село полако нестаје с мапе живих. Држава Црна Гора није предузела никакве мјере у правцу поновног оживљавања села и стварања одређених животних погодности, иако је наш Јапан могао да постане европска атракција и позната туристичка дестинација – каже Јанковић подсјећајући да током зиме у Јапану живи свега десетак домаћинстава.
Његово мишљење дијеле и остали мјештани наводећи да су лоша инфраструктура и недостатак радних мјеста главни узрочници због којих народ напушта Јапан.
– Јапанци су последњих деценија, умјесто конкретне помоћи, слушали само празна обећања. Руководеће структуре, и поред бројних најава, нијесу створиле одговарајуће услове који би уливали неку сигурност младим људима који су били вољни да остану да живе у мјесту свог рођења – казали су мјештани.


Д.Ј.