Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић учествовао је на 10. конференцији предсједника парламената земаља Југоисточне Европе и држава чланица Вишеградске групе, која је одржана у Будимпешти. Јавља Avaz.ba.
Изетбеговић је, обраћајући се присутнима, истакнуо да је неупитан утјецај земаља Југоисточне Европе на будућност Европске уније (ЕУ), али да је упитна форма у којој ће учествовати у креирању те будућности.
- Ми желимо да допринос дамо као пуноправне чланице - поручио је Изетбеговић.
Предсједавајући Дома народа је нагласио да државе аспирантице морају провести обимне политичке и економске реформе, те да је то витално важан процес. Подсјетио је да је европски пут БиХ тренутно у застоју.
- Разлог за то су блокаде и криза које су узроковале политичке снаге из ентитета РС, само зато што им је законски забрањено негирање геноцида и слављење ратних злочинаца. Грађани БиХ су тренутно таоци оних који сматрају да је њихово неотуђиво право негирати геноцид и одликовати пресуђене ратне злочинце - упозорио је Изетбеговић.
Такође је упозорио на примјере дискриминације у ентитету РС, те да предводници такве политике угрожавају Дејтонски споразум, а самим тим и мир и стабилност.
- Посљедице такве антиевропске и антицивилизацијске политике не сносимо само ми у БиХ, већ она може дестабилизирати цијели регион, па и ЕУ - казао је Изетбеговић.
Позвао је државе чланице ЕУ на нулту стопу толеранције према креаторима деструктивне политике, те на кориштење механизама којима се може зауставити и спријечити дестабилизација прилика.
- Све што је потребно да би се мир и стабилност сачували, те да би БиХ што прије наставила свој европски пут, јесте стриктно поштивање Дејтонског мировног споразума, Устава, важећих закона и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода - истакнуо је Изетбеговић.
У том је контексту указао и на потребу проведбе пресуда Европског суда за људска права и елиминирање дискриминације у изборном процесу.
- БиХ је држава коју чине два ентитета, три народа, али и четири политичке групације - бошњачка, српска, хрватска и грађанска. Ова посљедња је барем двоструко заступљенија у Парламенарној скупштини БиХ и Парламенту ФБиХ од хрватских странака. Упркос томе, ову групацију желе да 'збију' у бошњачку квоту од 33 посто, иако бошњачке и грађанске странке чине 60 посто гласачког и парламентарног тијела - изјавио је предсједавајући Дома народа.
Изетбеговић је указао на праксу злоупотреба овласти домова народа, али и на незадовољство странака са хрватским етничким предзнаком због начина избора представника у институцијама власти.
- Оба захтјева могуће је ускладити измјенама Устава и Изборног закона, али се то мора урадити упоредо. У проведби пресуда Европског суда могуће је повећати шансе хрватских странака у избору чланова Предсједништва, али се истовремено морају редуцирати надлежности домова народа искључиво на заштиту прецизно дефинисаних виталних националних интереса - појаснио је Изетбеговић.
Подсјетио је да су уклањање вета у процесу доношења одлука и редуцирање овласти домова народа захтјеви Европске комисије и Венецијанске комисије.
- Због тога од представника ЕУ очекујемо да, у складу са властитим принципима, активним ангажманом помогну у доношењу адекватног рјешења за измјене Устава и Изборног закона БиХ - поручио је Изетбеговић.
Конференцији, која је одржана у организацији предсједника Народне скупштине Мађарске Ласзла Ковера, су, поред предсједника парламената, присуствовали и премијер Мађарске Виктор Орбан и Европски комесар за проширење Оливер Вархелyи. Учесници Конференције усвојили су заједничку изјаву којом се потврђује преданост европским интеграцијама, те се позивају чланице ЕУ да убрзају процес проширења, саопћено је из Из Кабинета предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Бакира Изетбеговића.
