Амерички Си-Ен-Ен је објавио занимљиву анализу под насловом "Крај свјетског поретка каквог познајемо", у којој наводи да је ово збуњујуће вријеме за Американце, нарочито у перцепцији властите земље као суперсиле, преноси Index.hr.
С једне стране владајући објашњавају због чега је дошло вријеме за повлачење из Авганистана, а с друге увјеравају како је вријеме да се стане уз Украјину, на чијој источној граници је Русија нагомилала више од 100.000 војника.
Ово је вријеме у којем Американци желе што мањи ангажман своје војске изван граница САД, због чега је НАТО под притиском, а аутократске силе с експанзивним склоностима, попут Русије и Кине, понашају се све храбрије и понашају се као да су савезници. Ера Америке као суперсиле је на тесту широм свијета, наводи Си-Ен-Ен.
Источна Европа
30 година након распада Совјетског Савеза, Русија војним маневрима посеже за Украјином, једном од својих бивших република. Владимиру Путину нарочито смета пост-совјетско ширење НАТО-а. Бајденова администрација ставила је 8.500 америчких војника у стање повишене приправности како би одвратила Русију и увјерила остале чланице НАТО-а у одлучност Америке.
Западна Еуропа
Америчком утицају треба подршка. Како би ујединила НАТО против Русије, Америка игра улогу енергетског брокера који тражи гаранције о испорукама енергената с Блиског истока и из Азије како би отупила пријетњу Русије, која је главни снабдјевач Нјемачке природним гасом.
Азија
Кина тестира аутономију Тајвана, оствра које већ неко вријеме присваја шаљући своје ратне авионе у мисије у близини Тајвана. Највећи такав упад догодио се само дан након што је САД с Јапаном премјестио флоту морнаричких бродова у Филипинско море у склопу војне вјежбе.
Блиски исток
Базе америчке војске у Ираку и Сирији ове године су се нашле под нападом. Ове седмице америчке ракете Пејтриот су, у сарадњи с Уједињеним Арапским Емиратима, пресреле пројектиле јеменских побуњеника Хутија испаљене према ваздушној бази Ал-Дхафра (УАЕ), у којој се налазе амерички војници.
Наравно, ту је и Иран. Након што је Америка под водством Доналда Трампа саботирала међународни договор о заустављању нуклеарне ескалације, Иран би могао убрзати свој пут према нуклеарном оружју.
Улога Америке
Све наведене ситуације нису од јуче, али питање које се све више намеће је какву ће улогу играти Америка. Тензије око Украјине сугаришу да противници САД осјећају америчку слабост и виде простор за напредак.
"Изазови пред ауторитетом САД стижу у тренутку кад у иностранству постоји општераширена перцепција да Вашингтон више није она сила која је била у другој половини 20. вијека", пише Си-Ен-Енов аналитичар Стивен Колисон.
"Успркос увјеравањима Джоа Бајдена да се 'Америка вратила', хаотично повлачење из Авганистана прошле године отворило је питања америчке компетенције, али и посвећености. Амерички противници знају да су Американци исцрпљени у задњих 20 година рата у иностранству, што је фактор због којег би неки могли калкулирати с тезом да би Вашингтон из политичког разлога могао посустати у испуњавању својих стратешких обавеза", додаје Колисон.
Фактор зван Путин
Руски предсједник је директно или индиректно уплетен у сва та питања - од Украјине преко Сирије до Азије.
Но нико са сигурношћу не зна што тачно Путин жели. Но Фиона Хил, стручњакиња за Русију која је својевремено радила за Бијелу кућу, за Нјујорк тајмс пише како зна тачно што Путин жели, барем што се тиче Украјине: "Путин жели деложирати Сједињене Државе из Европе".
Джил Доерти, још једна стручњакиња за Русију и бивша шефица московског дописништва Си-Ен-Ена, слаже се у томе. "Русија жели поново одиграти завршетак Хладног рата". У томе Путину помажу руски државни медији којиформирај уставове руске јавности.
Путин осјећа да је америчка моћ у силазној путањи, пише амерички Хил. Путин "вјерује да се Америка тренутно налази у истој ситуацији као Русија након колапса Совјетског Савеза: ослабљена код куће и у повлачењу у иностранству".
На тензије око Украјине, пише Хил, Америка треба снажно одговорити, јер ће тај одговор одјекнути свијетом. Изазовом који је наметнуо НАТО-у, Путинова агресија у Украјини могла би запријетити "цијелом систему Уједињених нација и угрозити аргументе који су гарантовали сувереност земаља чланица УН-а од Другог свјетског рата - нешто попут ирачке инвазије на Кувајт 1990. године, али на пуно већем нивоу".
Запад није потпуно уједињен по питању Русије
Иако су геополитички улози високи, Путинов економски притисак успорио је стварање јединственог одговора Европе. Како за Си-Ен-Ен пише Ивана Котасова из Лондона, кључан фактор ове геополитичке кризе постао је гасовод Сјеверни ток 2 који у Нјемачку доводи руски гас и притом заобилази Украјину.
За разлику од осталих западних демокрација, Нјемачка није обећала да ће послати оружје у Украјину и још увијек се нећка о укључивању Сјеверног тока у разговоре о санкцијама против Русије.
"С обзиром на то да је руски циљ продубити подјеле, Сјеверни ток постао је средство разарања јединства Европске уније и НАТО-а", пише Кристин Берзина из америчког тинк тенка Джерман Маршал Фунд.
