Украјинска криза је, уз уважавање забринутости Москве око безбједности, у суштини сукоб између европског политичког и економског система и режима "руског предсједника Владимира Путина и олигарха" којима "никако не одговара европски поредак демократије, политичких слобода, успјешне економије, социјалног склада", изјавио је високи представник ЕУ Жозеп Борељ.
Он је, у расправи о украјинској кризи у Европском парламенту, нагласио да се све у тој кризи не може свести на ширење НАТО, већ да је то сукоб идеја, али је предочио спремност ЕУ да уложи све напоре да се крене у дијалог и да се виде „охрабрјујући знаци“, али и „веома забрињавајући потези“, попут захтјева руске Думе да предсједник Путин призна независност двије „републике“, Доњецк и Луганск на истоку Украјине.
Високи представник ЕУ је предочио да „нико зна шта ће Путин да уради“, али је истакао и спремност ЕУ и Запада за преговоре с Русијом, која „има безбједносне бриге које се морају узети у обзир“, уз спремне оштре поглавито финансијске санкције ако би Москва кренула у војну интервенцију у Донбасу или шире у Украјини.
- Питање ширења НАТО има важну улогу у руској психологији и односима са Западом, али покушати све проблеме украјинске кризе свијести на ширење НАТО је потпуно без основа, односно тврдити да би се све ријешило ако би Русија добила безбједносне гаранције, јесте потпуно погрешно - рекао је европским посланицима Борел.
Уз оцјену да ширење НАТО није само по себи проблем и да "томе у прилог свједочи примјер ситуације у Бјелорусији, која је потпуно под упливом Русије, а гдје је (предсједник) Лукашенко једва преживио, а Бјелорусији пријети опасност да на неки начин буде увучена у неку Велику Русију".
- Не смије се отуд све сводити на ширење НАТО, већ је у питању битка - подвукао је Борељ, "два политичка и економска система, онога што представљају наше вриједности и онога што су њихове вриједности, нашег начина живота и њиховог... то је у суштини борба идеја и то је много важније", пише Н1.
Русија хоће да буде у средишту свјетских збивања
Челник Европске службе за безбједност и међународна питања (ЕЕАС) је навео да "Русија у овој кризи хоће да буде поново у средишту свјетских збивања и да се учврсти као равноправнан чинилац с Америком која се окреће Азији, а морам признати да је Путин у томе имао извјесног успјеха јер сви сад о њему говоре".
- Други циљ Путина је био да види, покуша да изазове раздор између Европе и Америке, нарочито после америчког повлачења из Авганистана, а ту Руси морају бити разочарани, јер умјесто раздора Европа и САД су показале јединство - мишљења је Борел.
- А трећи Путинов циљ је био - додао је он, "да се поново успостави утицајна сфера из совјетске епохе, уз сав тај страх од ширења НАТО ".
Високи представник ЕУ је ставио до знања да се "не смије дозволити да се понови ситуација с Кримом, кад су ЕУ и Запад изненађени, увели санкције и на томе се завршило".
- Сад морамо јасно показати да би било који војни упад Русије, било у Донбас или шире у територију Украјине, веома скупо коштао Русију и њене олигархе и ЕУ сад ради на усвајању пакета санкција које морају бити жестоке и убједљиве - објаснио је Борељ.
- Али", додао је он, "упоредо морамо радити на дијалогу и дискусији...одлучност морамо удружити с ријешеношћу да кренемо у дијалог с Русијом ако Москва одустане од војне пријетње и покаже спремност, као што је изјавио шеф дипломатије Сергеј Лавров, да учествује у дијалогу".
