Цијене дионица на свјетским берзама ове седмице су снажно порасле, јер се улагачи надају позитивном исходу преговора између Русије и Украјине и због тога што је уклоњена неизвјесност у вези са монетарном политиком америчке централне банке, јавља Mina biznis-

На Wall Streetu је Dow Јones порастао 5,5 одсто на 34.754 бода, док је S&P 500 скочио 6,2 одсто на 4.463 поена, а Насдаq индекс 8,2 одсто на 13.893 бода.

Највећи седмични скок тих индекса од новембра 2020. године, захваљује се, између осталог, нади улагача у позитиван исход преговора између Русије и Украјине, премда се жестоки напади руске војске на украјинске градове настављају, преноси Хина.

Подршку тржишту пружа и то што је уклоњена неизвјесност по питању монетарне политике америчке централне банке, Федералне резерве (Фед).

Након дводневне сједнице, челници Фед-а повећали су у сриједу кључну каматну стопу први пут од 2018. године, 0,25 процентних поена, а како би се сузбила инфлација, која је достигла највише вриједности у 40 година, процјењују да би та камата на крају године могла износити између 1,75 и два одсто.

И док је повећање камате за четвртину процентног поена било у складу с очекивањима аналитичара, процјене раста камате до краја године веће су него што су многи очекивали.

Ипак, улагаче је охрабрила порука предсједника Фед-а, Јeromea Powella, да је економија довољно снажна да издржи повећање камата и одржи садашњи снажан тренд раста запошљавања и плата.

Он је поручио и да се очекује да ће инфлација остати изнад Фед-ове планиране границе од два одсто све до 2024. године и да ће централна банка агресивније повећати камате ако се ситуација не побољша.

Због високе инфлације, али и посљедица рата у Украјини, Фед је смањио процјене раста економије у овој години с претходних четири одсто на 2,8 одсто.

Упркос смањењу процјена раста економије и већим него што се очекивало процјенама повећања камата до краја године, Wall Street је порастао јер су, према ријечима директора у фирми Wedbush Securitieс, Мицхаела Јамеса, улагачи одахнули, с обзиром на то да је уклоњена неизвјесност по питању монетарне политике.

-Од почетка јануара на тржишту је владао значајни песимизам, а чини ми се да су улагачи сада опрезно оптимистични. Прихватили су то да камате због високе инфлације морају расти, у порукама Фед-а није било негативних изненађења, а Поwеллови коментари дјеловали су позитивно- рекао је Јамес.

Позитивно је на тржишта утицао и пад цијена нафте другу седмицу заредом, што је ублажило страховања од јачања инфлације наредних мјесеци.

И на европским берзама цијене дионица су снажно порасле. Лондонски ФТСЕ индекс ојачао је 3,5 одсто на 7.404 бода, док је франкфуртски ДАX скочио 5,8 одсто на 14.413 поена, а париски ЦАЦ 5,75 одсто на 6.620 бодова.

На берзи у Токију, Никкеи индекс порастао је 6,6 одсто на 26.827 бодова.