Цијене нафте пале су у уторак испод 106 долара под утицајем знакова помака у преговорима Русије и Украјине који би могли ублажити проблеме у снабдјевању руском нафтом и слабије кинеске потражње у условима построжених мјера сузбијања цовида 19.
На лондонском тржишту је цијена барела након подне била нижа 6,51 долара у односу на претходно затварање и износила је 105,97 долара. У понедјељак је закључила трговину у минусу 8,17 долара.
На америчком тржишту се барелом трговало по 6,41 долара нижој цијени, од 99,55 долара. У понедјељак је закључио трговину у минусу 7,94 долара, преноси Хина.
Трговце су забринуле строге мјере сузбијања цовида 19 у Шангају, које су погодиле потражњу за горивом у Кини, највећем свјетском увознику.
На Шангај отпада око четири одсто кинеске потрошње нафте, објаснили су аналитичари ANZ Researcha.
Ограничења су у тој мјери смањила потрошњу транспортних горива у Кини да неке независне рафинерије покушавају препродати нафту која би им требало бити испоручена у наредна два мјесеца, рекли су трговци и аналитичари.
У јутарњој трговини цијене су порасле два долара јер је казахстанско снабдјевање још знатно смањена.
Казахстан би на мјесец могао изгубити најмање петину нафтне производње због оштећених пристаништа која се користе за извоз нафте Каспијског конзорција за гасоводе (ЦДЦ), саопштило је министарство енергетике.
Током дана пажња се преусмјерила на састанак украјинских и руских преговарача у Турској, први лицем у лице у готово три седмице. Главни руски преговарач рекао је да су разговори били „конструктивни".
Украјина је предложила да у замјену за сигурносне гаранције усвоји статус неутралне земље, што би значило да неће приступати војним савезима нити бити домаћин војним базама, рекли су украјински преговарачи.
„Цијене нафте поново су под притиском због очекивања која прате мировне преговоре Украјине и Русије, што би могло довести до ублажавања санкција", рекао је директор истраживања у Nissan Securitiesu Hiroyuki Kikukawa.
Санкције уведене Русији због њене инвазије на Украјину пореметиле су снабдјевање нафтом, што је подстакло снажан раст цијена, подсјећа Реутерс.
Аналитичари ће у таквим условима пажљиво пратити овоседмични састанак Организације земаља-произвођача нафте (ОПЕК) и њених савезника који би требало да размотре производну политику у мају.
Очекује се да ће ОПЕК+ потврдити тек скромно повећање производње, упркос расту цијена због украјинске кризе и позивима Сједињених Америчких Држава (САД) и других потрошача да на тржиште избацују пуно више барела.
Министри енергетике Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, кључних чланица ОПЕК+, рекли су да група произвођача не би требало да се бави политиком, отклонивши притисак да предузму мјере против Русије због њене инвазије на Украјину.
ОПЕК је одвојено објавио да је барел корпе нафте његових чланица у сриједу коштао 113,39 долара, што значи да је појефтинио 2,6 долара у односу на претходни радни дан.
