На свјетским тржиштима цијене нафте су прошле седмице благо порасле због слабљења снабдијевања из Русије, а већи раст цијена онемогућује слабљење потражње због успоравања раста највећих свјетских економија.
Цијена барела на лондонском тржишту порасла је прошле седмице 0,5 одсто, на 107,14 долара, док је на америчком тржишту барел поскупио 2,6 одсто, на 104,69 долара, преноси СЕЕбиз.
Раст цијена подржавају страховања од даљих поремећаја снабдјевања из Русије због рата у Украјини. Све је већа вјероватноћа да ће се Њемачка придружити чланицама ЕУ које заговарају ембарго на руску нафту, што би значило још слабију понуду на ионако слабо снабдјевеном свјетском тржишту нафте.
Руска производња могла би ове године пасти 17 одсто, пише Ројтерс, јер су западне санкције Русији због њене инвазије на Украјину наштетиле улагањима и извозу.
С друге стране, Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) вјероватно ће остати при својим плановима о још једном благом повећању производње у јуну, о чему ће се одлучивати на састанку 5. маја.
Међутим, слаби и потражња за 'црним златом' због успоравања раста највећих свјетских економија.
Прошле седмице је објављено да је бруто домаћи производ (БДП) Сједињених Америчких Држава (САД), највећег свјетског потрошача нафте, у првом тромјесечју неочекивано пао 0,4 одсто у односу на претходни квартал, што је први пад економије од кратке, али дубоке рецесије у јеку коронакризе прије готово двије године.
С обзиром на то да ће због високе инфлације америчка централна банка, Федералне резерве (Фед) агресивно повећавати каматне стопе, очекује се даље успоравање највеће свјетске економије.
Улагаче забрињава и успоравање раста кинеске економије јер су због ширења коронавируса већ седмицама 'затворени' Шангај и неки други градови, а 'затвара' се и све више школа и јавних установа у Пекингу.
Рестриктивне мјере, у складу с политиком 'нулте толеранције' цовида, успориће ионако успорен раст друге по величини свјетске економије и додатно пореметити набавне ланце.
Неки аналитичари подсјећају да би забринутост за кинеску потражњу могли засјенити купци из Европе.
"Буде ли Европа неочекивано присиљена на међународним тржиштима потражити огромне количине гаса или нафте, то ће амортизовти страх од кинеског успоравања и подићи цијене", објаснио је Јeffrey Halley из ОАНДА-е.
Међутим, због очекиваног раста камата у САД, вриједност долара према корпи најважнијих свјетских валута достигла је највише нивое у 20 година. А то чини нафту скупљом за земље с другим валутама, па изазива слабљење потражње.
Након што су у прошлој години порасле више од 50 одсто, захваљујући опоравку свјетске економије од коронакризе, од почетка ове године цијене су нафте скочиле више од 35 одсто.
Међутим, већина аналитичара очекује попуштање цијена у наредном периоду. Према посљедњој анкети Ројтерса, аналитичари процјењују да ће ове године просјечна цијена нафте износити нешто мање од 100 долара по барелу због успоравања раста глобалне економије.
