Француски предсједник Емануел Макрон предложио је формирање “Европске политичке заједнице” за земље које имају статус кандидата за чланство у Европској унији или желе да поднесу захтјев за исто. Нјегова најава превасходно се односила на Украјину, која је недавно поднијела захтјев за кандидатуру, али представља и велики проблем за Србију и друге земље Западног Балкана које желе да постану чланице Европске уније, сагласни су Бојан Елек из Београдског центра за безбједносну политику и извршни директор Института за европске послове Наим Лео Бешири, преноси Nova S.
Макрон је предложио, умјесто да ЕУ умањи строге стандарде како би се омогуц́ило земљама да се брже придруже, стварање „паралелне европске заједнице“ за земље које теже да се придруже блоку или оне које су напустиле Унију.
Како је прецизирао, ова „европска политичка заједница“ била би отворена за демократске европске нације које се придржавају „основних европских вриједности“ у областима као што су политичка сарадња, безбједност, сарадња у енергетици, транспорту, улагање у инфраструктуру или кретање људи.
„Србију кочи висок степен корупције“
Како објашњава Наим Лео Бешири, француски предсједник није у цјелини против проширења Уније, већ има одређене услове.
“Макрон није против проширења, он је против проширења када су у питању земље које су високо корумпиране, неорганизоване и са великим криминалитетом. Иако су Европска унија и Европска комисија у налету рата дале велико позитивно свијетло Украјини да би могла да постане чланица, то заиста није могуће спровести”, сматра Бешири.
Украјина, према његовом мишљењу, спада у ред високо корумпираних земаља која ће се изграђивати у наредним деценијама. За то су неопходна средства већа него за земље Западног Балкана заједно. Србију на европском путу кочи управо висок степен корупције, који Макрон не жели у окриљу Уније.
“Ако би Србија сјутра одлучила да се усагласи са западом и земљама ЕУ у спољнополитчком смислу, реформама судства, искоријенила корупцију и прекинула везу између политичара и организованог криминала, значајно би брже напредовала. То је оно што Србија и земље региона не испуњавају”, оцјењује извршни директор Института за европске послове.
Стога, он сматра да је Марконова порука јасна – Украјина и земље Западног Балкана могу бити чланице, али онда када за то буду спремне. До тада, Француска на челу са Макроном ће се противити пријему оних земаља које нису спремне.
“Ужасно лоша идеја”
Са друге стране, Бојан Елек из Београдског центра за европску политику сматра да је најава предсједника Француске о формирању европске заједнице “ужасна идеја”.
“Ужасно је лоша идеја оно што је Макрон предложио будући да је он главни кочничар европских интеграција посљедњих година. Оно што је предложио би могло да се назове Европа у неколико брзина, тада не би постојала перспекитва и могућност земаља кандидата да постану пуноправне чланице, већ би се то одвијало у неколико фаза и постојао би неки придружени статус. То је доста лоше, постаје небитно да ли сте демократије или не, али можете имати неку врсту придруженог статуса. То је погубно за идеју ЕУ и вриједности које заступа”, оцијенио је Елек.
У том случају, Србија и Црна Гора које су отвориле преговоре могу да остану у предсобљу Европске уније, али да француски предсједник није велики заговорник проширења, према мишљењу Елека, није новост.
“Француска и Макрон су они који коче даље интеграције, почевши од оног ‚не‘ Македонији након што су промијенили име у Сјеверна Македонија. Тада је Макрон предложио нову методологију проширења, а сада ево опет. Мислим да то ради због домаћег јавног мњења као и остали политчари јер сада проширење ЕУ дјелује као лоша ствар. Није популарно међу бирачима. На то се гледа као на увоз проблема и давање новца неким неразвијеним земљама”, рекао је саговорник Нове.
Макрон има моћ да спријечи улазак у ЕУ
Поставља се питање да ли Макрон у рукама има моћ да спријечи улазак земаља Западног Балкана и Украјине у Европску унију, обзиром да свака земља има један глас.
“Глас Француске је довољан јер се одлучује једногласно, што значи да свака земља има вето. Није ни у другм земљама популарно проширење, Холандија је раније била јако скептична. Нажалост, то су лоше вијести за нас јер ће у јулу бити конференција Западни Балкан у Паризу, а Француска сада председава ЕУ, тако да је његова порука доста лоша за нас”, закључује Елек.
Макрон: Украјина у ЕУ за неколико деценија
Приликом објашњења предлога о формирању “паралелне европске заједнице”, француски предсједник рекао је да ће вјероватно требати “неколико деценија” да Украјина постане пуноправни члан ЕУ. Макрон је, међутим, додао да је она „већ чланица“ европске породице због своје „борбе“ и „храбрости“. Украјина је засад завршила други упитник као дио процеса аплицирања за чланство у ЕУ.
