Прије десет година народ Сјеверне Кореје на сав глас јадиковао је за Ким Џонг Илом. Не зато што им је било жао, већ зато што је свако ко не плаче био кажњаван. Након испаћаја једног, на трон је дошао други Ким - Ким Џонг Ун, његов син. Диктатура, несвакидашња за остатак свијета се наставила, а деценија је под њим названа је Ким Џонг-унизам. Наизглед, ништа се није промијенило, али да ли су са тиме сагласни људи који живе у Сјеверној Кореји?
Са само 27 година постао је Велики наслиједник. Али мало ко је мислио да ће успјети у било чему. Како би друштвом које награђује године и искуство могло владати неко ко није имао ни једно ни друго?
Многи су предвиђали војни удар, или преузимање власти од стране сјевернокорејске елите. Али свијет је потцијенио младог диктатора. Ким Џонг Ун не само да је учврстио своју позицију, него је и започео нову еру. Почео је са чистком својих ривала и стотинама погубљења, а затим се посветио спољним пословима.
У протеклих десет година „заслужан“ је за четири нуклеарна тестирања, 100 испаљених балистичких пројектила… Али његова немилосрдна потрага за нуклеарним оружјем имала је своју цијену. Сјеверна Кореја је сада у кризи, сиромашнија и изолованија него икада раније.
Па како је живјети под њим?
Десет сјевернокорејских избјеглица, међу којима је и један од његових највиших дипломата говорили су о томе како је заиста изгледа десетогодишња владавина Ким Џонг Уна.
Један од њих, студент Ким Геум Хјок урадио је нешто због чега је могао да буде упуцан оног дана када је Ким Џонг Унов отац умро. Приредио је журку.
- То је било тако опасно. Али били смо тако срећни у то вријеме“, каже он.
За њега, млади нови лидер, који је волио скијање и кошарку, наговјештавао је нове идеје и промјене.
- Много смо очекивали од Ким Џонг Уна. Он је студирао у иностранству у Европи, мислили смо да исто размишља као и ми - рекао је он.
Геум-Хјок је живела у елитној породици и у то вријеме је студирала у Пекингу, што је привилегија коју је имала само неколицина у Сјеверној Кореји.
- У почетку нисам могао да вјерујем. Мислила сам да запад лаже, али моје срце и мој мозак су били подијељени. Мој мозак је рекао да не треба да гледам, али моје срце је жељело да гледам још више“, рекла је.
Тада су свјетски медији извјештавали о томе како је 25 милиона становника Сјеверне Кореје под строгом контролом, да већина њих зна мало или нимало о догађајима у свијету, или о томе шта спољни свијет мисли о њиховој земљи. Такође су говорили да их уче да је вођа јединствено надарено и остварено божанско биће које заслужује њихову крајњу вјерност.
Али нису само светски медији били скептични. У ходницима у Пјонгјангу шушкало се да је Ким Џонг Ун привилеговано дијете неспособно да влада. Рју Хјун-ву, бивши амбасадор Сјеверне Кореје у Кувајту, рекао је да су његове колеге биле огорчене тиме што се руководство преноси са оца на сина.
- Мој први утисак је био, још једна сукцесија? Сјевернокорејци су се уморили од наслеђа. Посебно међу елитама, жељели смо нешто ново. Зар не би требало да дође нешто другачије? То је већина нас мислила - каже амбасадор.
Да неће доћи до промене осјетили су и обични људи. Стотине километара од Пјонгјанга на сјеверу земље у близини границе са Кином, трговац Чои На-рае се питао да ли би господин Ким може да буде нови лидер земље.
- Многи од нас су се надали да ће се земља отворити и да ћемо моћи да слободно путујемо у иностранство - сјећа се он.
Ова врста надања убрзо је увенула. Тада је на десетине људи почело да бјежи преко границе у Кину и на крају у Јужну Кореју како би покушале да потраже уточиште. Ким Џонг Ун је одлучио да покуша да спријечи даље пребјеге. Безбједност границе је пооштрена као никада до тада. Подигнута је ограда од бодљикаве жице са замкама.
Али, упркос разбијању неистомишљеника и пребјега, краљ Џонг Ун је покушавао да изгледа приступачније, модерније и пријатељскије од свог оца. Оженио се модерном младом женом, Ри Сол-ју. Фотографисан је како се грли, маше, смијеши се приликом посјета разним градовима и селима. Возио се ролеркостерима, скијао, јахао коње…
Али за обичне Сјевернокорејце, покушај да буду „модернији“ био је забрањен.
Иун Ми-со је жељела да прати трендове које је видјела на прокријумчареним јужнокорејским ДВД-овима. Очајнички је желела да носи минђуше, огрлицу или фармерке.
- Једном сам ухваћена како се не придржавам ових правила и јавно сам осрамоћена. Гомила људи ме је вријеђала, све док нисам заплакала - рекла је Ми-со.
И Хјун Јан, пјевачица, била је прекорена. Све њене пјесме морале су да величају сјевернокорејског лидера. Покушала је да се побуни, али је прогањана.
- Никада ми није било дозвољено слободно да радим оно што сам жељела. Влада ово контролише јер се плаше страног утицаја. Ови строги прописи показују да они немају повјерења у сопствени режим - рекла је.
Ипак, после више од 70 година затворености за свијет, већина саговорника је рекла да им је жеља да Сјеверна Кореја отвори своје границе, омогући свом народу да се слободно креће. Многи једноставно желе да поново виде своје породице, пише ББЦ.
Сада су слободни да дигну глас и испричају своје приче о животу под Ким Џонг Уном. Они који су остали нису.
