ЕУ jе издвоjила 450 милиона евра за убоjито оружjе, коjе укључуjе системе противваздушне одбране, противтенковско оружjе, мунициjу и другу воjну опрему за украjинске снаге. Jош педесет милиона евра биће потрошено на залихе као што су гориво, заштитна опрема, шљемови и комплети прве помоћи.
Како jоj споразуми ЕУ не дозвољаваjу да користи уобичаjени буџет за воjне сврхе, активиран jе такозвани European Peace Facility коjи омогућава Бриселу да пружи воjну помоћ до горње границе од пет милиjарди еура, пише ДW.
То се десило одмах након промjене парадигме у њемачкоj одбрамбеноj политици чиме jе поништена забрана испоруке смртоносног оружjа у ратне зоне.
САД такође поjачаваjу испоруке и обезбjеђуjу додатних 350 милиона долара воjне помоћи. Тиме jе укупна америчка воjна помоћ Украjини достигла милиjарду долара током прошле године и више од 2,5 милиjарди долара од 2014. одине.
Иако ово сигнализира огроман подстицаj за Украjину у напорима да одбиjе руске снаге, постоjи забринутост због логистике и потенциjалних препрека. Питања се односе на таjминг и руте испоруке.
До сада се воjна помоћ са Запада достављала копненим или ваздушним путем, у зависности од врсте наоружања.
Али, ваздушни простор изнад Украjине сада контролишу руски борбени авиони коjи би могли да пресретну пошиљке "претежно ваздушним и ракетним ударима. Ако знаjу руте, могу да их надзиру и виде шта се конкретно превози", рекао jе за ДW Густав Гресел, стручњак за источну Европу и одбрамбену политику при Европском савjету за спољне односе.
Због тога jе у средиште пажње Пољска коjа са Украjином диjели границу дугу 535 километара. Америчка воjска има дуго искуства усмjеравања снага и опреме кроз Пољску.
А Пољска ће бити jош више у фокусу за транспорт - након одбиjања Мађарске и Румуниjе да дозволе транзит оружjа кроз њихове земље.
"Сва ова опрема се тренутно масовно налази на пољскоj граници. Чак и да jе Словачка хтjела, то ниjе лак пут због планинских ланаца коjи иду од Словачке доље кроз Румуниjу. Дакле, постоjе двиjе руте. Jедна jе близу бjелоруске границе, а постоjи и jедна мало jужниjе", рекао jе за ДW Ед Арнолд, истраживач за европску безбjедност на Краљевском институту уjедињених служби у Лондону.
Марк Фино, из Женевског центра за безбjедносну политику, напомиње да би се динамика на терену могла веома брзо промиjенити. "Ако би ови конвоjи или транспорт били заустављени - ако су западне земље нападнуте, било да су у оквиру граница НАТО или већ преко границе са Украjином - то би могло повећати тензиjе."
Арнолд каже да опасност од такве ескалациjе тренутно спутава Русе jер би "циљали на снабдиjевање Запада".
Ипак, каже да jе изненађен што га нису прекинули, "jер би то заправо било корисно за њихову стратегиjу када би могли да крену на та два правца. Руси имаjу опциjу да крену са jугозапада Бjелорусиjе и зауставе сву ту опрему коjа долази."
Други кључни фактор jе вриjеме коjе брзо истиче за поjачања у Киjеву и Харкову.
Ово jе, каже Арнолд, посебно проблематично за "украjинске снаге на источноj линиjи фронта коjе ће потенциjално бити одсjечене ако се ускоро не помjере западно од риjеке Дњепар. Биће им потребно снабдиjевање jер воде наjтеже борбе. То су наjбољи украjински воjници из 95. ваздушно-jуришне бригаде."
Постоjи ли неки други начин да се западни системи наоружања доведу на прве линиjе фронта у Украjини? "Друга могућност jе да украjински или страни борци покупе ствари у Пољскоj и онда пређу преко границе, али то ниjе могуће у великом броjу", рекао jе Арнолд.
У овоj фази опасност од нестанка залиха мунициjе jе критична, каже Арнолд. "Остало jе можда пет дана мунициjе за теже системе коjе Украjинци имаjу. Друга опциjа коjу имаjу jе да конфискуjу руско напуштено оружjе, коjе ће им обезбиjедити неко вриjеме, али не превише."
