Омикрон сој може дуже да преживи на људској кожи и на пластичним површинама у поређењу са ранијим сојевима коронавируса, открили су јапански истраживачи у лабораторијским тестовима.

Управо та висока „стабилност у окружењу“, односно висока заразност и изразита издржљивост омогућили су омикрону да замијени делту као доминантан сој и да се шири толиком брзином, закључили су јапански научници.

На пластичним површинама просјечно вријеме преживљавања изворног соја коронавируса износило је 56 сати, соја алфа 191,3 сати, соја бета 156,6 сати, гама 59,3 сати и делте 114,0 сати.

Јапански истраживачи су установили да се на пластичним површинама омикрон задржава око 193,5 сати, а резултате, који још нису прошли стручну рецензију њихових колега објавили су на биоРxив.

На узорцима коже просјечно вријеме преживљавања коронавируса износило је 8,6 сати када се радило о изворном соју, 19,6 сати за алфа сој, 19,1 сати за бету, 11,0 сати за гама сој, 16,8 сати за делту и, опет највише за омикрон – 21,1 сати.

Сви сојеви коронавируса су у потпуности инактивирани са људске коже након 15 секунди излагања средствима за дезинфекцију руку на бази алкохола.

“Због тога се,” закључују јапански научници, “и даље препоручује да се у склопу актуалне контроле инфекције настави са примјеном тренуте праксе хигијене руку дезинфицијенсима на бази алкохола, али и сапуном, у складу са савјетима Свјетске здравствене организације”