На свјетским берзама цијене дионица су пале и прошле седмице, друге заредом, јер централне банке у свијету повећавају каматне стопе како би сузбиле високу инфлацију, што би могло успорити опоравак привреде.
На Wall Streetu је Dow Јones прошле седмице ослабио 0,8 одсто, на 34.451 бод, док је S&P 500 пао 2,1 одсто, на 4.392 бода, а Nasdaq индекс 2,6 одсто, на 13.351 бод. Оштар пад S&P 500 и Nasdaqa посљедица је раста приноса на америчке државне обвезнице, што не иде у прилог технолошком и другим секторима заснованим на расту.
Посљедњих седмица тржиште је под притиском због високе инфлације у Сједињеним Америчким Државама и бојазни да ће америчка централна банка повећати кључне каматне стопе агресивније него што се очекивало. У уторак је је објављено да су у марту потрошачке цијене у САД-у порасле 8,5 одсто у односу на исти прошлогодишњи мјесец, што је највиша стопа инфлације од 1981. године.
Како би сузбио инфлацију, Фед је на сједници у марту повећао камате први пут од 2018. године, 0,25 постотних бодова, а већ у мају вјероватно ће их повећати даљих 0,5 постотних бодова. Записник с недавне сједнице Феда показао је да би могла заређати агресивна повећања камата на сједницама наредних мјесеци, као и да је постигнут начелни договор да би се Федови биланси, који су у борби с коронакризом набујали неколико хиљада милијарди долара, требало да се смањују 95 милијарди долара мјесечно.
И многе друге централне банке у свијету повећавају камате, па је потпуно јасно да је раздобље јефтиног новца завршено. Канадска централна банка повећала је прошле седмице кључну камату 0,5 постотних бодова, на један одсто. Новозеландске монетарне власти такође су повећале камату 0,5 постотних бодова, што је највеће повећање у више од двије деценије.
Централна банка Јужне Кореје повећала је камату за 0,25 постотних бодова, на 1,5 одсто, највиши ниво од 2019. године. Сингапурска централна банка такође је заоштрила монетарну политику, већ трећи пут у посљедњих шест мјесеци. Наредних седмица у фокусу улагача биће и пословни резултати америчких компанија јер је почела сезона објаве извјештаја за прво тромјесечје.
Међутим, почетак није баш импресиван. Већина од 34 компаније, које су досад објавиле извјештаје, остварила је већу зараду него што се очекивало, но тај је раст скроман. Почетком седмице аналитичари у анкети Реутерса процјењивали су да ће зараде компанија и банака из састава С&П 500 индекса у првом кварталу порасти 6,1 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, а сада очекују раст од 6,3 одсто.
Биће то знатно успоравање раста зарада, с обзиром на то да су у претходном кварталу порасле више од 30 одсто на годишњем нивоу.
