Љетње рачунање времена у земљама Европе престаје у недјељу 31. октобра када се часовници враћају један сат уназад, са 3.00 на 2.00.
ЕУ је, међутим, одлучила да због изостанка веће користи од тога, ове године одустане од помјерања сатова два пута годишње, препуштајући чланицама да одлуче да ли ће тада трајно усвојити „летње“ или уобичајено – „зимско“ рачунање времена.
Државе чланице ЕУ вратиће и ове јесени часовнике за један сат унатраг, јер нису постигле сагласност о предлогу Европске комисије од пре три године да се укине сезонско помјерање сата последње недеље у марту, односно у октобру.
Предлог је 2019. године подржао Еворопски парламент, али треба да га усвоје државе чланице.
Европски министри саобраћаја одлучили су у децембру 2018. године да одложе одлуку о укидању сезонског помјерања сата до 2021. године али се након тога ништа није догодило по том питању.
Одлука о томе хоће ли нека држава чланица узети као трајно љетње или зимско вријеме зависи од њеног географског положаја, па договор о предлогу ЕK неће бити једноставан.
У ЕУ постоје три временске зоне и највећа је средњеевропска, од Пољске на истоку до Шпаније на западу.
Kада би све земље из те временске зоне трајно прешле, на примјер, на љетње рачунање времена, у Шпанији, Белгији, Холандији, Данској зими би сунце излазило тек средином пријеподнева, а на сјеверозападу Шпаније око 10 сати.
У случају да узму зимско као трајно вријеме, сунце би на истоку Пољске излазило у три сата ујутро, у Варшави у 3.15, а у Берлину у 3.44.
С друге стране, када би земље на западу и сјеверу континента ушле у западноевропску временску зону, што би било природно, настале би нове компликације, јер би, на примјер, Француска и Њемачка спадале у двије различите временске зоне.
