Šokantna pobjeda ultranacionaliste Kelina Đorđeskua ponovo je dovela do straha da Moskva možda pokušava u svoj tabor da privuče Rumuniju, članicu NATO-a i EU i „važnog igrača“ centralne i istočne Evrope od 19 miliona ljudi, navodi Politiko (Politico).
Sve to dolazi posle osporavanih izbora u Moldaviji i Gruziji.
Reformista Elena Laskoni, koja će se s njim suočiti 8. decembra u drugom krugu, direktno upozorava da Rumuni sada moraju da se okupe kako bi zaustavili vraćanje zemlje pod ropstvo Rusije, koja ju je okupirala posle Drugog svjetskog rata, piše Politico.
Ona je pozvala masu u Bukureštu da ne dozvoli da frustracija trenutnim establišmentom „postane ranjivost koju Rusija eksploatiše“.
Nedeljni prvi krug bio je šok jer se na Rumuniju gleda kao na pouzdanu članicu EU i saveznika u NATO-u – u oštrom kontrastu sa manjim zemljama poput Mađarske, Slovačke i Bugarske, koje imaju velike probleme u pogledu vladavine prava i proruskih sklonosti.
Ako bi Bukurešt takođe skrenuo ka više anti-EU, proruskom putu, to bi ozbiljno ugrozilo sposobnost EU da funkcioniše, što bi otežalo izgradnju konsenzusa među zemljama članicama.
Đorđesku, koji ne pripada nekoj političkoj stranci i ima oko 3,8 miliona lajkova na TikTok-u, na mnogo načina odgovara modelu radikalnog desnog populiste 2024: On govori otvoreno, izbegava zapadnu ortodoksiju, mrze ga mejnstrim mediji i skeptik je prema EU i NATO.
- Rezultat ovog tihog, ali ekstremističkog, proruskog kandidata, dio je ruskog hibridnog rata protiv evropske demokratije - rekao je Zigfrid Murešan, konzervativni rumunski poslanik u Evropskom parlamentu.
Zaista, rezultat iznenađenja u Rumuniji poklapa se sa širim pokušajima Rusije da uvede zemlje unutar Evropske unije ili u njenom susedstvu u promoskovski tabor, tvrdi Politiko.
Izborni posmatrači su upozorili na napore da se utiče na ishod nedavnih izbora u Moldaviji i Gruziji. U međuvremenu, lideri Mađarske i Slovačke, obje u EU, već zastupaju proruske stavove, a uskoro bi im se mogla pridružiti Češka, ako bivši premijer Andrej Babiš pobjedi na parlamentarnim izborima sledeće godine.
- Ako pratite šta Rusi rade u ovom regionu, znate da im je Rumunija izuzetno važna. Njihov plan je da odsjeku Rumuniju od Crnog mora… to je uobičajena ruska taktika - rekao je Milan Nič, analitičar njemačkog Savjeta za spoljne poslove.
Rumunija, koja se graniči sa Ukrajinom na istočnoj ivici bloka, do sada je učestvovala u podršci Zapada Kijevu. Sukob je, na primjer, podigao strateški značaj vazdušne baze „Mihail Kogalniceanu“ na Crnom moru.
Ali sve bi to moglo da se okrene naopačke ako Đorđesku pobjedi.
Zabrinutost u vezi sa mogućim – ali i još nedokazanim mešanjem – u izborne rezultate u Rumuniji, izazvana je činjenicom da je Georgesku pobjedio sa 22,94 odsto glasova uprkos tome što nema podršku stranke, a ankete su potpuno izostavile njegovu popularnost.
- On je proizvod vakuuma (u rumunskoj politici) i vjerovatno ruskog novca. Ako odjednom možete potrošiti toliko novca na TikTok, to postavlja pitanja - dodao je Nič.
Ultranacionalistički kandidat pobjedio je liberalnu reformističku kandidatkinju Laskoni, koja je završila na drugom mjestu sa 19,8 odsto glasova.
„Poziv na buđenje“
Murešan, istaknuta ličnost u konzervativnoj Evropskoj narodnoj partiji, napravio je vezu između Rumunije i Moldavije, gdje je proevropska predsjednica Maja Sandu u više navrata upozoravala na velike napore Rusije da okrene izborni rezulatat u svojoj zemlji ka promoskovskim kandidatima.
- Prije tri nedelje, Moldavija je odgurnula takav uticaj i izabrala proevropsku predsjednicu. Sada Rumuni moraju da urade isto - dodao je Murešan, koji pripada rumunskoj Nacionalno-liberalnoj partiji (PNL).
Kandidat njegove stranke našao se na petom mjestu sa podrškom od 8,79 odsto.
Sada, u Briselu strahuju da bi Đorđesku mogao da pobjedi u drugom krugu 8. decembra, dodajući Rumuniju na rastuću listu zemalja čiji su lideri kritični prema EU i NATO i prijateljski nastrojeni prema ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu.
Ko je Đorđesku?
Srebrnokos, vitak i glatko obrijan, Đorđesku je veći dio svoje karijere proveo u birokratiji, specijalizujući se za poljoprivredne poslove. Prehrambena politika je postala važna u njegovoj politici, i on je pozivao da Rumunija bude samodovoljnija i u farmama, i u proizvodnji energije, navodi Politiko.
U Rumuniji je postao aktivan u nacionalističkoj politici i pominjao se kao potencijalni premijerski kandidat za tvrdo desničarsku partiju AUR.
Poput nekoliko drugih vodećih desničarskih radikala u Evropi, uključujući Francuza Džordana Bardelu i Britanca Najdžela Faraža, Đorđesku je osvojio masovnu pažnju na društvenim mrežama, gdje je, izgleda, pokrenuo svoju kampanju za predsjednika ove godine.
Grupe i stranice na Fejsbuku su se pojavile u znak podrške njegovim političkim aktivnostima, pored Instagram i X naloga.
