Дознаке упућене у земље нижег и средњег нивоа дохотка у овој години оствариле су снажан раст од 7,3 одсто и достигле вриједност од 589 милијарди долара, саопштено је из Свјетске банке.

У процјенама из данас објављеног извјештаја о миграцијама и развоју СБ, тај повратак на тренд раста снажнији је од предвиђеног и јавља се након што су дознаке у прошлој године забиљежиле пад од само 1,7 одсто, упркос тешкој глобалној рецесији изазваној коронавирусом.

- Очекује се да ће токови дознака ка земљама нижег и средњег нивоа дохотка (осим Кине) другу годину за редом премашити износ прилива директних страних инвестиција и међународне развојне помоћи- каже се у саопштењу.

То, како су казали из СБ, указује на значај дознака као кључног механизма подршке потрошњи домаћинстава на неопходне потребе као што су храна, здравствена заштита и образовање у периодима економских тешкоћа у државама из којих долазе мигранти.

Глобални директор СБ за социјалну заштиту и радна мјеста, Михал Рутковски, казао је да токови дознака које шаљу мигранти представљају значајну допуну државним програмима готовинских трансфера у циљу помоћи породицама суоченим са економским тешкоћама током кризе изазване коронавирусом.

- Олакшавање токова дознака као вида подршке угроженим буџетима домаћинстава требало би да буде кључна компонента државних политика ради подстицања глобалног опоравка од пандемије- рекао је Рутковски.

Наводи се да је снажном расту дознака доприњела одлучност миграната да помогну својим породицама када им је то било најпотребније, потпомогнуто економским опоравком Европе и Сједињених Америчких Држава (САД) који је подржан фискалним подстицајима и програмима подршке запошљавању.

- Опоравак излазних дознака у земљама чланицама Вијећа за сарадњу у Заљеву (Гulf Cooperation Council – GCC) и Русији потпомогнут је и растом цијена нафте и посљедичним убрзањем економске активности- наводи се у саопштењу.

Из СБ су истакли да су дознаке оствариле снажан раст у већини региона.

Како су казали, њихови токови су се повећали за 21,6 одсто у Латинској Америци и на Карибима, 9,7 одсто на Блиском истоку и у сјеверној Африци, осам одсто у јужној Азији, 6,2 у субсахарској Африци и 5,3 одсто у Европи и централној Азији.

У источној Азији и региону Пацифика дознаке су смањене за четири одсто – иако су забиљежиле повећање од 1,4 посто широм овог региона ако се искључи Кина.

- Раст се показао нарочито значајним у Латинској Америци и на Карибима, и то усљед економског опоравка у САД и додатних фактора, као што су одговор миграната на елементарне непогоде у земљама поријекла и слање дознака из земаља поријекла мигрантима у транзиту- наводи се у саопштењу.

Из СБ су додали да је трошак слања износа од 200 долара у иностранство и даље био превисок и у првом тромјесечју ове године износио је у просјеку 6,4 одсто износа који се шаље, према подацима из Глобалне базе података Свјетске банке о цијенама дознака.

- Та цијена је више него двоструко већа од циљне вриједности од 3 посто коју треба остварити до 2030. у складу са Циљевима одрживог развоја. Најскупље је слати новац у субсахарску Африку (осам одсто) а најјефтиније у јужну Азију (4,6 одсто)- каже се у саопштењу.

У саопштењу се наводи да подаци показују да су трошкови најчешће виши када се дознаке шаљу путем банака него када се то чини дигиталним каналима или преко посредника у преносу новца који нуде услуге готовинске уплате и исплате.

Главни аутор Извјештаја и руководилац организације КНОМАД, Дилип Ратха, рекао је да је непосредан утицај кризе на токове дознака био веома значајан и да је изненађујућа брзина опоравка добра вијест.

- Кључни предуслов да дознаке наставе да теку, и то нарочито дигиталним каналима, јесте омогућавање мигрантима и пружаоцима услуга преноса дознака да приступе банковним рачунима. Одговори јавних политика треба да наставе да укључују мигранте, нарочито када је ријеч о приступу вакцинама и заштити од недовољног плаћања- рекао је Ратха.

Из СБ су истакли да се очекује да ће дознаке наставити да расту по стопи од 2,6 одсто у сљедећој години, у складу са глобалним макроекономским пројекцијама.

Како су казали, наставак раста броја случајева КОВИД-19 и поновно увођење ограничења кретања представља највећи негативни ризик по изгледе за глобални раст, запосленост и дознаке упућене земљама у развоју.