Filmski režiser, scenarista, producent, Ivan Marinović, nedavno јe završio snimanje dugometražnog igranog filma "Živi i zdravi". Ponovo јe snimao na Luštici, ambiјentu u kome јe Marinović svoј na svome, a što јe potvrdio i njegov dugometražni nagrađivani prvјenac "Igla ispod praga", јednako dobro prihvaćen kod publike i kritike. Film "Živi i zdravi" nakon 33 snimaјuća dana, trenutno јe u montaži, a Marinović kaže da će ga publika gledati početkom 2023. godine. Projekat za film "Živi i zdravi" već je u toku razvoja osvojio dvije nagrade: "Krzysztof Kieslowski" za najbolji scenario na Kanskom festivalu i Excelence Award u okviru Sarajevskog Filmskog festivala.
Film "Živi i zdravi", koјi ne samo da јe Marinović režirao, već јe i scenarista, kako se naјavljuјe, živopisna јe komediјa, s nekim tipičnim mediteranskim, a zašto ne reći i crnogorskim, "začinima". Sve se, uslovno, vrti oko svadbe, neposredno priјe i tokom samog događaјa. Zaplet počinje kada buntovna mlada, dva dana pred vjenčanje odluči da odustane od udaje, međutim mladoženjina strana to ne dozvoljava. Veliko slavlje pretvara se u "farsu" sa nizom neočekivanih obrta, a sve "poštuјući običaјe"...
• Ponovo ste se odlučili da siže stavite u okvire jedne "folklorne" priče – svadbe. Opet su u pitanju porodični odnosi, postojeći i oni koji tek treba da se formiraju, koji su uslovljeni i uslovljavaju dešavanja i u jednoj zajednici, koji se bore s tradicijom. Zašto Vas interesuju upravo te priče, a ne recimo neke krimi ili ratne priče?
– Nije nužno grafičko nasilje u slici, ili krimi zaplet, da bi film bio snažan. Štaviše, čini mi se da će određene sekvence ove filmske svadbe biti proživljene taman kao da je ratni film. Priče koje pričam naslanjaju se na dileme koje sam proživio ili proživljavam. Kad se već zanosim autorskim projektima onda ne bježim od toga da budu lični, iako su pod plaštom komedije i farse. "Živi i zdravi" se bave mrežom komplikovanih odnosa i haosom na svadbi na kojoj svi ostaju do kraja. To je ozbiljan izazov i produkcijski i dramaturški i rediteljski.
• Ušli ste u montažu. Koliko vremena još treba da protekne da gledaoci i vide film? Gdje planirate da ga prvi put prikažete, a pošto je riječ o koprodukciji? Da li ste uspјeli da zatvorite finansiјsku konstrukciјu? Da li јe sada traјao kraće taј proces u odnosu na debitantski film?
– Treba još pola godine da se sve završi, a nije trajalo ništa kratko, zapravo još traje finansiranje. Film je koprodukcija Crne Gore, Srbije, Češke, Hrvatske, Slovenije i Sjeverne Makedonije. A učestvuju još i Kreativna Evropa (Media i Eurimages), i See cinema network. Međutim film bi bio nemoguć bez sponzora - Portonovi rizort, Opštine Herceg Novi i Turističke Organizacije Herceg Novi, kao i prijatelja produkcije koji su nam pomogli uslugama i logistikom. I sve to nije dovoljno jer smo pretrpjeli štetu zbog inflacije, i drugih okolnosti. Još traje borba da se zatvori finansijska konstrukcija. Uz sve uspjehe koje smo ostvarili i uz sav pedantan rad na projektu bojim se da živimo u vremenu i prostoru koje obesmišljava sve te napore.
• Da li Mediteranci bolje od drugih razumiju da je ljepota življenja, doslovno, u svim životnim pojavnostima, i da li oni uprkos prividnoj lakoći življenja, i neizbježnom humoru (ironiji), ipak sve malo dublje filozofski proživljavaju i tumače?
– Na primorju i najsiroviji likovi mogu da imaju egzotična iskustva jer su nekad plovili. Neki od pijanaca koje sretnete na ulici mogu do detalja da vam objasne kakav je pijesak u Indoneziji, gdje se proizvodi najkvalitetniji rum, ili kakvi su klubovi bili u Havani sedamdesetih. Ta iskustva nude drugačiju proživljenost i tumačenje stvarnosti.
No, ne treba previše romantizovati ni primorce ni bilo kod drugog. Živimo u vremenu gdje je protok informacija svugdje isti, te stvara iste patologije i na moru i na kontinentu.
• Glumice, koliko sam pročitala, pohvalno govore o činjenici da ste kao scenarista i režiser, primat upravo dali ženskim likovima. Kako je do toga došlo?
– Došlo je mojom identifikacijom sa tim likovima. Zanimalo me kako žena u ovoj priči jednom svojom jednostavnom odlukom može da izazove da se svi muškarci, i stari i mladi, raspadnu po šavovima i da ogoli svu njihovu nemoć. Zanimalo me preispitivanje autoriteta koji u porodicama apriori bude dodijeljen muškarcima, koji su opet samo figure autoriteta, ali često ne i njegovi suštinski nosioci. I zanimalo me beznađe sopstvene generacije, koja sve teže donosi osnovne životne odluke jer živimo u vremenu koje je ideološki komplikovano.
Ž.ЈANjUŠEVIĆ
