Изузетне интерпретације пијанисткиње др Биљане Горуновић подгоричка публика је имала прилику да чује недавно на сцени КИЦ "Будо Томовић", у оквиру Фестивала савремене клавирске музике "Форте пиано".
Редовна професорка на Одсјеку за клавир Академије уметности у Новом Саду представила се изводећи дјела Милоја Милојевића (1884-1946), чувеног српског композитора с почетка 20. вијека. Било је едукативно и дирљиво слушати о начину на који је сарађивала са Милојевићевим насљедницима док је радила на његовом опусу.
– Веома ме обрадовало да у Црноj Гори постоjи фестивал коjи његуjе традиционалне културне вриједности. Желим овом приликом да искажем дивљење и захвалност Мири и Маjи Поповић на ентузиjазму, истраjности и њиховоj вјери. Изузетно сам почаствована што сам била гост овогодишњег фестивала "Форте пиано". Уjедно jе то био моj први боравак у Подгорици – каже др Биљана Горуновић за "Дан".
• Зашто jе битно, и то не само за пиjанисте, изводити дjела аутора музике 20. и 21. виjека?
– Ми смо већ пуне двије децениjе у 21. вијеку и због тога гледамо на 20. вијек као на класику. Сматрам да jе за музичара, не само за пиjанисту, важно да изводи дјела савремених композитора из више разлога. Стваралаштво композитора зависи од добре воље извођача. Такође, jавним извођењем може се пратити глобални музички развоj, тенденциjе и утицаjи. Наjзад, извођач прошируjе своj музички хоризонт и обогаћуjе своj репертоар новим дјелима.
• Шта би требало учинити да би се дјела аутора и ауторки 20. и 21. вијека чешће изводила и да би добила равноправан третман с дјелима њихових претходника?
– Из историjе jе познато да су савремени композитори били, или у милости или у већини случаjева, у немилости извођача. Потпуно признање и прихватање jе слиједило постхумно. Тако jе и у нашем времену. Потребна jе временска дистанца за разумијевање таквог музичког штива.
Потребно jе да сви охрабримо и подржимо постоjање нпр. оваквог типа фестивала. Могуће jе спровести неку врсту едукациjе публике кроз сусрет са композитором, сазнати о његовом унутрашњем доживљаjу током настаjања дјела итд. Извођачи би такође имали одређене бенефите (континуитет у културном насљеђу на нашим просторима, учешће на манифестациjама и такмичењима савремене музике, снимања…)
• Као педагог, на чему инсистирате, што савјетујете Вашим студентима клавира?
– Улога педагога jе вишеслоjна. То ниjе само васпитање пиjанистичких навика, развиjање маjсторства и тумачење музичког штива. Важно ми jе да се студенти формираjу као честити и вредни људи, посвећени ономе што раде, да даjу своjе срце у свему. Важно ми jе да развиjаjу етичку и естетску страну живота, да не буду завидни и суjетни, да вјеруjу у себе. Охрабруjем их да путуjу и усавршаваjу се, уочаваjу Љепоту и да никада не забораве одакле су потекли, да цијене и поштуjу своj труд.
• Шта jе по Вама пресудно да би се за jедног извођача, нарочито из Вашег пиjанистичког угла, рекло да jе зрео, да jе виртуоз, маестро? Шта чини врсног пиjанисту?
– Чувени руски пиjаниста и професор Московског конзерваториjума jе у своjим позним годинама рекао: "Чини ми се да почињем нешто да разумијем". За умјетника сматрам онога коjи непрекидно трага за новим постигнућима, коjи тежи да буде бољи него што jе био, да ужива у свом посвећеном раду. Онда jе човјек срећан. Иначе, волим да чуjем извођача коjи има школу, коjи има искрен однос према музици, композитору, дјелу и инструменту. Волим складан однос емоциjе и интелекта.
Ж.ЈАЊУШЕВИЋ
