Публика која је прексиноћ посјетила Дворац Петровића, имала је на отварању изложбе „Формалин” прилику да види и рад Дина Караила "Egual?", својеврсни перформанс, у којем представља свој "умјетнички манифест" који изводи гуслар, па не чуди да је рад је насловљен "Гусларски дискурси". У истој просторији био је смјештен још један Караилов рад перформативног карактера, гдје је живи женски модел, обнажена као Ева, "уоквирена" управо у дигитализовани рам на коме се смјењују поруке из Курана и Библије.

Цијела поставка, иако је ријеч о два аутора, има заједничку црту - преиспитивање савремених феномена, друштвених, политичких и етичких, али, притом реферишући и на религију и прошлост - традицију, односно оно што су нам оставиле у насљеђе, што се наслућује из назива "Формалин", а отјеловљује се не само Караиловим радом, већ и сатиричким (али и хорорним) поигравањем Абаза Диздаревића са умјетним зубним протезама у неким радовима.

Кустоскиња Ања Марковић, отварајући изложбу истакла је да ангажованост савремених умјетника готово да није више ствар избора, већ се од њих очекује да проактивно дјелују, указујући на проблематична мјеста у друштву, а да су тога свјесни и Диздаревић и Караило.

– Савремени умјетници осјећају и реагују на све што се у друштву дешава. Они осјећају и реагују на невјероватну брзину развоја и трансформације савременог друштва, али и проблеме који успут настају. Ту су да поентирају и да нас запитају, натјерају да се замислимо... Дижући свијест и указујући на проблеме умјетници попут Караила и Диздаревића јесу она локомотива друштва. И, истина, можда још увијек немамо рјешење свих проблма, али док активно радимо на њиховом рјешавању, свијет је бар за зеру боље мјесто - рекла је Марковић.

Ж.Ј.