Бошњачко вијеће у Црној Гори сматра да је вријеме да се на неком од факултета у земљи образују васпитачи и наставници који ће, како су казали, стручно подржавати његовање језичке традиције тог народа. Сматрају да је, такође, сазрело вријеме да се зајамчена уставна и законска права, босанског језика у службеној употреби, примјене и у јавном медијском простору, кроз адекватне новинарске редакције и продукцију садржаја вазних за културне особености Бошњака, као једног од народа у мултикултурном црногорском друштву.
Поводом 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика, Бошњачко вијеће у Црној Гори приредило је у Подгорици, промотивно-едуктивну трибину "Језичка традиција Бошњака - са које је указано на значај поштовања основног људског права које нам обезбјеђује могућност да се у свим приликама користимо својим матерњим језиком и његујемо језичку културу народа коме припадамо, као важан дио опште културе различитости у Црној Гори.
- Матерњи језик је темељ културног идентитета, тачка препознавања и постојања једног народа, основ за уважавање и разумијевање различитости. Припада онима који се служе њиме и њихово је право да га именују онако како они мисле да је најбоље - наводе из Бошњачког вијећа.
Додају да су упркос стољетњим оспоравањима, негацијама и "савјетима - Бошњаци истрајали да свој језик називају босански, чувајући његове особености, стандардизују га и остваре значајан напредак у виду међународног признања, израде уџбеника и увођења у образовање и школски систем.
- У том контексту, овај дан је сигнал да континуирано промовишемо не само језик, већ и културу, духовност и тако утемељујемо чврсте основе за савремено уважавање права свих који чине заједницу различитости у Црној Гори - казали су.
Истичу да међу стручњацима нема дилеме да је језик Бошњака, "по свим суштинским карактеристикама исти са језицима осталих Јужних Словена, нарочито, Црногораца, Хрвата и Срба, наравно уз све локалне и регионалне разлике једнако заокружен и особен колико и било који од језика поменутих и осталих јужнословенских народа".
Полазећи од чињенице да је Уставом Црне Горе и Законом о мањинским правима и слободама, установљен савремени оквир за остваривање мањинских права, Бошњачко вијеће упозорава да и даље не постоји адекватан програм имплементације важеће легислативе у образовном процесу, службеном и медијском простору.
- Сва истраживања и анализе предметних програма и уџбеника за ЦСБХ језик и књижевност, хисторију, ликовну и музичку културу показују да Бошњаци само дјелимично остварују Законом загарантовано право. Не постоје уџбеници са садржајима из босанског језика, нити школска пракса - настава која адекватно протежира језик, културу и духовно насљеђе једног од аутохтоних народа у Црној Гори. Рецимо, у средњошколским уџбеницима се не спомиње босански језик, нити писани споменици писани тим језиком, иако је познато да је босански језик писан на пет писама: глагољици, босанчици, аребици, ћирилици и латиници. Нема ријечи о алхамијадо и диванској књижевности, па ни севдалинки, која заузима посебно мјесто у културолошком препознавању Бошњака. Стога од надлежних у просвјетном систему Црне Горе очекујемо да уваже иницијативе професора из редова бошњачког народа које се тичу: садржајније заступљености бошњачке књижевности и језичких специфичности у стандардном образовном програму - наводи се у саопштењу.
Сматрају да треба наћи и дефинисати адекватан модел којим би, кроз образовни процес, ученици усвајали потребна знања о посебностима босанског језика и дјелима бошњачке књижевности.
- Вријеме је да се на неком од факултета у Црној Гори образују васпитачи и наставници који ће стручно подржавати његовање језичке традиције овог народа - наводе из Бошњачког вијећа у Црној Гори.
Сматрају да је, такође, сазрело вријеме да се зајамчена уставна и законска права, босанског језика у службеној употреби, примјене и у јавном медјијском простору, кроз адекватне новинарске редакције и продукцију садржаја вазних за културне особености Бошњака, као једног од народа у мултикултурном црногорском друштву.
- Бошњачко вијеће у потпуности слиједи европску-цивилизацијску тековину људских и мањинских права и здушно подржава став да је разноликост језика важан чинилац културног и етнолошког мозаика наше дрзаве Црне Горе, вриједност коју треба поштовати и његовати у разумијевању са другима, кроз образовни процес, стваралаштво и јавну презентацију - наводи се у саопштењу.
