Кристиан Лаверниер / -SRDJAN BOLJEVIC

Компоновање омогућава боље сагледавање музике

Гитара је мој инструмент, важна је за мој живот, дио је мене, али, сматрам важним да спознам и друге инструменте, јер музика није само оно што је писано за гитару - каже Лавернијер

Међународни фестивал "Дани гитаре у Подгорици" завршен је прексиноћ са два концерта у подгоричким Музејима и галеријама.

Публика је најприје добила прилику да чује италијанско-француског гитаристу и композитора Кристиана Лаверниера. Репертоар је базирао на сопственим ауторским дјелима. Поред чињенице да је ријеч о врсном гитарском интерпретатору, не може а да се не примијети да је и врстан познавалац композиције. Јер, успио је да класичним средствима створи сасвим аутентичну и модерну гитарску причу, и да у свакој од минијатура, као вјешт приповједач, комбинујући различите жанрове, увијек држи и јасно показује нит приче - музичке теме, и притом сачува љепоту гитарског звука.

Пандемија га је, каже Лаверниер, још више упутила на компоновање, иако је то радио и раније. Компоновање сматра веома битним, јер му стварање на овај начин помаже да разумије и објасни овај период. Такође, сматра да је битно да се гитаристи, музичари уопште, изражавају и на овај начин.

– Компонујући, лакше се изрази и објасни интима, лакше се појасни интроспекција. Уједно, омогућава и да се боље сагледа музика уопште. Зато и пишем не само за гитару, већ и друге инструменте. Наравно, гитара је мој инструмент, важна је за мој живот, дио је мене, али, сматрам важним да спознам и друге инструменте, јер музика није само оно што је писано за гитару - каже Лаверниер за "Дан".

Сматра да ће гитара увијек бити популарна због свог звука, чињенице да је она оркестар у малом, а да није везана само за један музички жанр.

Компонује с осјећајем

Гитариста Марко Прентић, такође сматра веома битним да се искаже и као композитор. Како појашњава, до тога је дошло спонтано. Током шкловања, кроз упознавање с дјелима мајстора класике, али и за вријеме док се бавио пјевањем.

– Снажна је веза између пјевања и свирања. Често, када нисам знао како да дођем до неке фразе, прво бих је отпјевао, и тако је уобличио, појаснио, па тек потом записао за гитару. Наравно, ту је и истраживање у импровизацијама, које је опет довело до појаве и развоја неких тема. Све то, довело је до тога да сад могу изаћи на бину и одсвирати репертоар базиран на мојим ауторским композицијама - каже Прентић за "Дан". Додаје да није одустао од класичног гитарског репертоара, али да га тренутно окупира да публици пренесе оно што је сам створио, јер је то створио с осјећајем. А у осјећајност дјела увјерила се подгоричка публика, која је то знала и да награди.

И гитариста Марко Прентић представио се као композитор, изводећи соло, као и дуетски, са пијанистом Енесом Тахировићем, своја дјела. На крају, представио се као члан гитарског триа "Фатал", у којем поред њега свирају и гитаристи Дражен Јоковић и Петар Добричанин. Дуетски, и у трију, Прентић је с гостима увео шесто издање "Дана гитаре у Подгорици", у енергично и ритмично гранде финале, изводећи дјела која спадају у домен популарне културе, али која захтијевају врхунско извођачко умијеће. Можда најједноставније, дјелима која могу придобити сваког слушаоца, а оне упорније, поред љубави за гитарски звук, натјерати да се и сами окушају на шест жица као извођачи. Уједно, био је то и доказ да публика воли да чује и да цијени домаће музичаре.

Ж.Ј.