Црногорски симфониjски оркестар поново се с успjехом сусрео са своjом публиком на матичноj сцени – великоj дворани Музичког центра Црне Горе. Било jе то изузeтно музичко вече коjем су доприниjели лиjеп репертоар, расположена публика и музичари, као и шпански диригент Мигел Ромеа, коjи други пут сарађуjе са нашим оркестром.
У првом диjелу ове концертне вечери оркестар jе извео Увертиру из опере "Руслан и Људмила" Глинке, потом премиjерно и оркестарску свиту "Купренов гроб" Равела. У другом диjелу концерта публика jе могла да чуjе Симфониjу бр. 5 у е-молу, оп. 64 Чаjковског.
Уз наше подсjећење да jе приjе пола година сарађивао са нашим оркестром Ромеа je констатовао да је то био савим другачији репетоар, па самим тим и другачији концерт.
– Оркестар jе показао да за кратак период може да припреми сасвим другачиjи репертоар. Комбинациjа руске и франциске музике можда jе перфектна комбинациjа. Одушевљен сам њиховим еланом и жељом да уче – оциjенио jе маестро.
Ромеа jе дугогодишњи диригент и музички педагог. Ради са многим оркестрима на више континената. Предаjе оркестарско дириговање на Универзитету "Алфонсо X" у Мадриду. Његова кариjера диригентра започела jе 2002. године. Након што jе на Краљевском конзерваториjуму за музику у Мадриду стекао диплому, усавршава се на конзерваториjима "Моцартеум" у Ротердаму и Салцбургу. Кариjеру jе започео 2002. године у Мадридском симфониjском оркестру младих, као асистент диригента, а пут усавршавања Ромеа наставља кроз дугогодишњи рад с Омладинским оркестром "Екстремадура". Под његовим вођством оваj ансамбл постао је jедан од наjпознатиjих омладинских оркестара у свиjету. Био је шеф-диригент Симфониjског оркестра "Верум" и Бетовен филхармониjе у Кампо де Криптани. Све то вриjеме био jе гостуjући диригент и редовно jе наступао у Шпаниjи, и са Малезиjском филхармониjом, Дуисбург филхармониjом, Куопио оркестром, Jенђепинг синфониjетом, мексичким оркестром "Едуардо Мата", као и броjним другим оркестрима широм Азиjе и Европе. Опробао се и у опери.
Када смо примиjетили да jе упадљуво са колико енергиjе диригуjе нашим оркестром и са колико емоциjа и разумијевања са њима одржава пробе, Ромеа jе констатовао да себе не види као учитеља.
– Покушавам да не предаjем, већ да енергиjу музике подиjелим са музичарима. Jа нисам учитељ, већ умjетник коjи диjели љубав према музици и своjе знање са друтим умjетницима. Jа то видим овако: ми креирамо специjалну комбинациjу коjа подразумиjева размjену између мене и оркестра. Размjењуjемо мишљења о музици коjу ћемо изводити – обjаснио jе за "Дан" Ромеа.
Ромеа годинама држи маjсторске радионице, а уважен jе у свиjету дириговања и по томе што jе у потпуности обновио педагогиjу оркестарског дириговања засновану на развоjу техничких основа и приступа диригента као што су Клаудио Абадо или Симон Ратл.
Доласком новог менаџмента на чело Музичког центра актуелизовано jе питање сталног диригента коjег наш ансамбл већ три сезоне нема. А, домаћих диригената нема.
– Диригент не постаjемо стицањем дипломе – истиче Ромеа.
Он jе, како истиче, прво био музичар и умjетник. И то преко 20 година.
– Бити умjетник музичар jе неопходан ниво да би били диригент. Jа сам прво био музичар. Као музичар могу диjелити са колегама из оркестра своjе знање. У оркестрима сам свирао кларинет преко 25 година. И све то вриjеме учио сам да будем диригент. По мом схватању не можете постати диригент ако нисте музичар – истакао jе Ромеа.
С.ЋЕТКОВИЋ
