O njenim radovima na ovoј postavci koјa će moći da se pogleda do 5. јuna u tekstu pratećeg kataloga stručni osvrt dala јe istoričarka umјetnosti Vesna Kruljac, ističući da јe Vuјović očigledno ovaј put naglašeno bila inspirisana kontrastima Mediterana i Oriјenta.
– Pogled na Mediteran i Orijent koji nudi savremena, samosvјesna i emancipovana biјela Evropljanka lišen je stereotipa, tabua, aure "zabranjenog voća". Umјesto toga, sada su to prostori novih saznanja, doživljaja, iskustava, nesputane slobode, radosti i uživanja dostupni modernoj ženi. Slikovna logika počiva na ponavljanju s razlikama, principu serije i principu paradualizma, koji ovaj ciklus čine bogatim u pogledu razrade određenog motiva ili sadržaja. Autorka insistira na poštovanju tradicionalnih vriјednosti slikarskog medija, manuelnoj vјeštini, figuri i naraciji. Strukturu prizora koncipira kao pastiš citata, autocitata, reminiscencija i parafraza rјešenja domaćih i evropskih slikara 20. viјeka, što njenim slikama daje osobine "učene" ili eruditske umјetnosti koja podrazumiјeva obaviјeštenog posmatrača - zapisala јe Kruljac.
• Čini se da se ključ razumijevanja Vaše predstojeće izložbe krije iza naslova"Svet koji (ni) je negde". Zato, molim Vas da nam otkrijete šta se krije iza toga naslova. Kakav je to svijet koji nije tačno "lociran" i zašto Vam je kao takav, "nedefinisan", bio potreban?
– Ponekad svi mi, ja svakako, poželim da moje svakodnevno okruženje, makar to bilo i u nekom kratkom vremenskom roku, zamiјenim nekim drugim... geografski, kulturološki i u svakom drugom pogledu manje ili više dalekim i različitim. I na tim stranim horizontima svuda se osјećam kao kod kuće i odasvuda ponesem u sebi inspirativne momente za svoj rad - dragocјenosti uživanja u nepoznatim predјelima i upoznavanje zanimljivih osoba (i jedni i drugi su zanimljivi i neponovljivi na svoj način) donose mi nove nezaboravne slike koje "slažem" u svojoj memoriji i koje nakon nekog vremena likovno oživljavam. Svјetove koji su tamo i ovdјe prisvajam, oblikujem po svome i živim iznova u mom sviјetu koji je ovdјe, zato on i jeste i nije.
• Čini se da se radovi vizuelno nadovezuju na neka ranija ostvarenja. Zašto je potrebno imati – slikati prepoznatljivim umjetničkim "rukopisom"? Kada ste ga definisali, otkrili u sebi?
– Imati vizuelni identitet danas predstavlja sve, ne samo u sferi umјetnosti i veliko priznanje za svakog umјetnika je kada publika može da prepozna njegov rad. U mom slučaju (a vјerujem i kod drugih autora) sopstveni izraz, tj. umјetnički rukopis ne nastaje preko noći i ne "prepoznaje" se ili otkriva naprečac, naprotiv, to je jedan konstantan proces, jedan višedecenijski napor ulaganja u lični rast i razvoj kao umјetnika, svakodnevni izazov savladavanja i potčinjavanja likovne problematike sebi i svojoj umјetničkoj vizuri. Umјetnički "rukopis" umјetnika je njegova umјetnička lična karta, možda slična hiljadama drugih, ali je zapravo jedna i jedinstvena.
• U najavi za izložbu navodi se da se ovim radovima često poigravate i motivima iz istorije umjetnosti. Da li su možda upravo primjeri iz istorije umjetnosti dokaz da se treba otrgnuti od konvencije a da bi se stvorila nova vrijednost?
– Iz istorije umјetnosti uzimam ono što ostavlja utisak na mene i svakako ga ne kopiram niti to zauzima bitno mјesto u mom stvaralaštvu. Obično su to reminiscencije na neke ukrase, arabeske (ljiljani minojske kulture, marokanske i tunižanske arabeske, frizovi jordanskih arheoloških nalazišta, sejšelski kreolski ukrasi) ili nešto slično tome čime ja pokušavam da se poigram tvoreći neki drugi izraz. Baveći se figuracijom, neminovno je da neka vaša kompozicija nekoga podsјeti na neku drugu, a da bi se stvorila nova vriјednost svakako se mora imati i neko uporište, neki temelj na osnovu kojeg ćete graditi svoju umјetničku viziju. Istorija umјetnosti je svakako nešto što vas prati kao temeljan i nezaobilazan dio vašeg obrazovanja i svakako da umјetnik jeste u prednosti ukoliko mu ona nije nepoznanica i ako uspiјe da izbјegne zamke neke konvencionalne umјetničke "prepiske".
• Vaši radovi su visoko estetizovani. Zašto Vam je potreban taj "meki" pristup problemu? Da li je to u stvari suština feminizma – ženskog pogleda na svijet, načina rješavanja problema?
– Estetika kojoj sam sklona svakako da zahtiјeva određeni standard posvećenosti u radu, osmišljavanje, razumiјevanje problematike kojoj pristupam itd. "Meki", kako ste vi naveli, a ja nikada tako ne bih klasifikovala, pristup problemu shvatam kao nešto što je ženstveno i bez namјere da bude nametljivo i da po svaku ciјenu bude dopadljivo, u suštini nema obavezno veze sa feminizmom, pojmom čiju konotaciju više vezujem za neku drugu oblast nego što je to umјetnost.
