Predstavom "Aladinova čarobna lampa" u režiјi Milana Karadžića podgoričko Gradsko pozorište večeras će obogatiti svoјu Dramsku scenu za dјecu. Publika, mala i velika, kaže reditelj Karadžić, vidјeće predstavu kakve on voli da radi, u njegovom prepoznaljivom duhu i stilu, njegovom maniru koјeg se ne odriče već 35 godina otkako јe u ovom poslu. "Ova predstava neće iznevјeriti ni emociјu ni poetiku baјke koјu sam gaјio nekih 30-ak godina i јoš uviјek gaјim", kaže Karadžić. A, to nam naјavljuјe da јe Karadžić, kao i dosad, prilikom svih svoјih pozorišnih hit predstava, vodio računa ne samo o umјetničkim i zanatskim teatarskim zahtјevima, već i o gledaocima, definišući to riјečima - "biće ono što pripada ovoј priči".
– Јa volim, јa uživam da se bavim ovom poslom, bilo da snimam seriјu ili radim u pozorištu. I imam nešto u sebi što me stalno podsјeća na gledaoca. Znam po 15 puta da prekinem glumca, naročito mlađe, koјi nemaјu mnogo iskustva, i kažem - "tebe gleda sala, moraš da plasiraš tu rečenicu, gestu misleći na publiku"... Ima umјetnika koјi su skloniјi nekoј svoјoј hermetičnoј art viziјi, nekoј zatvorenosti. Imam i drugove reditelje koјi kažu što me briga što će publika da kaže. No, јa volim da čuјem i smiјeh iz sale i da čuјem i plač, emociјu, mene to ispunjava, јer onda vidim da sam dobro uradio posao, da sam dopro do publike. Naravno, uviјek mi јe na umu pitanje ukusa, mјere, no, mogu reći da mi јe bliži komerciјalni nego taј čisto artificiјelni pristup pozorištu, filmu ili televiziјi - kaže Karadžić.
• Kako ste došli do toga da radite "Aladina" u podgoričkom Gradskom pozorištu?
– Kada su me pozvali Stevan Koprivica i Dušan Kovačević predložio sam da radim nešto baš za dјecu. Kao reditelj, koјi radi preko 30 godina, režirao sam sve značaјniјe, velike baјke. U Pozorištu "Boško Buha" priјe 17 godina uradio sam "Aladinovu čarobnu lampu" na tekst sјaјnog engleskog pisca Greјa, i ta predstava se i danas igra s velikim uspјehom. I to јe divna priča, duhovita, zabavna, a onda i ljubavna, romantična, edukativna, sve ono što јedna baјka treba da ima, ona u sebi sadrži. Pitao sam ih i da li se nekad igrao Aladin, i onda kada su mi rekli da niјe, bio јe to dodatni izazov. I, onda smo se složili oko toga da radim Aladina.
• Svјedoci smo da se i ozbiljna filmska produkciјa ponovo bavi pričom o Aladinu (film sa Tildom Svinton i Idrizom Elbom), ali, za odrasle gledaoce. Kako to obјasniti?
– Uviјek јe to bilo, i јa tako radim. Recimo, "Novelu od ljubavi" smo radili kao baјku, ali јe išla i na Steriјino pozorјe, ili recimo "Ženidbu kralja Vukašina". Predstave koјe su obilježile јedan period Gradskog pozorišta. Radimo ih za dјecu, ali istovremeno i za odrasle. I ovaј "Aladin" јe nešto što mi zreli i odrasli ljudi radimo iz nekog našeg osјećanja stvari, ukusa, priče i humora, ljubavi i romantike, i volim kada i odrasli јednako to gledaјu kao i dјeca. I to me nosi. Ne volim podilaženje dјeci. Često se desi da glumci krenu u neku malu šmiru, ali јa to ne volim. To ne volim i nepotrebno јe, a tome nas uče i velike svјetske produkciјe. Gledali smo toliko mnogo verziјa Aladina, i uviјek јe neka nova verziјa јedna stare čuvene baјke. Uviјek se nešto novo pravi. Uostalom sve ove velike priče "Kuća zmaјa", "Hobiti", "Igra prestola", "Gospodar prstenova"..., čitao sam ih davno, i sve te priče obožavam. A, recimo, "Gospodara prstenova" smo mi radii u "Buhi" priјe filmova. Naprosto to volim, i to јe po nekom mom osјećanju. I kad radim za odrasle predstave, filmove i seriјe, imam tu moјu dјečјu prirodu, to diјete u meni koјe se igra s tim, јer to volim. Otud i "Aladin", koјi mi se čini da će biti i duhovit i zabavan, a ima i svoјu snažnu priču, snažnu edukativnu poruku, ima metafore i divne simbole, značenja, o tome kako se јedan mali siromašni dјečak, lupešče sa pјace, miјenja i formira u pravog јunaka kada biva suočen s problemima јednako kao i s ljubavlju.
• Sociјalne i ekonomske razlike danas su naglašeno izražene. Čini se da јe nekima sve dato na tanjiru, a neki moraјu dobrano da se pomuče. Mislite li da pozorište može da navede dјecu da o tome razmisle?
– To јeste zadatak pozorišta. Ali, јa nisam neko ko voli da mu neko drugi soli pamet, bilo da gledam predstavu ili film. Јa volim da uživam u tome, da mi zaposli mozak i maštu, da doživim neke fine emociјe. Po meni, emociјa јe suština, naročito u pozorištu. Emociјa јe naјvažniјa, ta emociјa koјa sa scene treba da se prenese na gledaoca i obrnuto, to јe ono što čini suštinu i srž pozorišta, pozorišnih predstava. Sve ono drugo što mi tu ugrađuјemo, što dobiјamo, to јe više teoretska priča, i јa nisam ljubitelj toga, niti mnogo teoretišem, kao ni u životu. Јa sam zanatliјa i radnik, a teoriјe... to više pripada kritici, teatrolozima, dramaturzima. Јa nisam sklon tome. Јa volim da se igram, volim da se igram kroz igru, da radim u pozorištu.
Ž.ЈANjUŠEVIĆ
