Маестро Младен Тарбук, овогодишњи гостујући шеф-диригент Црногорског симфонијског оркестра (ЦСО) је свестрани умјетник који је успјешан и као диригент и као композитор. Редовно диригуjе по свиjету реномираним оркестрима и компонуjе дjела од камерних до великих симфониjских или музичко-сценских форми. Предаjе дириговање и композициjу, те редигуjе и припрема за издавање и извођење наjважниjих дjела хрватске музичке баштине. Био је управник Дубровачких љетњих игара и актуелни jе предсjедник Хрватског друштва композитора.
Он је изабрао репертоар који је ЦСО синоћ извео - увертиру из опере "Фигарова женидба" Моцарта, "Концерт за виолину, гудаче и чембало у а-молу"J.С.Баха у коjем је солистичку дионицу извела виолинисткиња Црногорског симфониjског оркестра Милана Бjелобаба, и премиjерно "Симфониjу бр. 3 у д-дуру" Шуберта.
– Идеја је била да с једне стране будем педагог, јер је веома важно да се крене у смјеру прочишћавања, чистоће звука, рјешавања проблема заједничког свирања. Постоји један број проблема који ми диригенти знају да препознају и то је најбоље рјешити на оваквом репертоар, који захтијева мање мањи састав оркестра, али пуно чистији звук, да би било могуће радити на њему – објаснио Тарбук смјер у коме ће се његова и сарадња ЦСО.
Тарбук jе први пут дириговао црногорским симфоничарима прије три године, а током овог мјесеца дириговаће још једним, а до краја сезоне чека га још четири наступа.
– По мени, овај ансамбл посједује изванредан квалитет и могао би постати један од водећих у регији. Само би требало показати више подршке. Врло важно би било да оркестар и Музички центар учествује у неким националним пројектима са другим институцијама културе – сматра он.
За солисткињу виолинисткињу ЦСО Милану Бјелобаба имао је само ријечи хвале, како је објаснио она свира на изузетно високом и техничком и музичком нивоу.
Формирањем мале секције гудача направњена је готово барокна камерата, и све је то допринијело да се Бахов оркестар свира на веома занимљиви и аутентичан начин. "Фигарова женидба", урнебесно весело, кратко, и рекао бих, слатко дјело, ако које тражи високу концентрацију, и симфонија младог Шуберта, стилски између класицизма и раног романтизма такође је веома захтјевна.
Наредни корак би била гостовања и прављење снимака, а како истиче, ЦСО би требао да успостави сарадњу са композиторима Црне Горе да би се афирмисала и црногорска савремена музика. Јер ко ће свирати црногорску музику ако неће Црногорски симфонијски оркестар.
Тарбук велику енергију улаже у чување хрватске музичке баштине. Кад је Балкан у питању, та мисија доноси велике проблеме и тражи истрајност.
– Ми на Балкану, а под тиме сматрам све до главне бечке жељезничке станице - тако бар у Бечу кажу, не познајемо и не цијенимо своју музичку баштину. Балкан има толико дивних страна, нигдје се не рађа толико талената, али опет нигдје нема толико патње и суочавања са окрутностима живота као овдје. У тој комбинацији може настати сјајна умјетност, али она по правилу није подржана од државних институција – наглашава он.
Тарбук истиче да ако се финансирате новцем пореских обвезника онда морате нешто вратити друштву, а кад су музичари у питању онда морате свирати музику домаћих композитора.
То ниподаштавање је знак неповјерења у сопствене снаге сматра Тарбук: Tај осјећај је толико јак да се у Хрватској сматра да је најгора музика хрватска музика.
– Музичари морају да се против тога боре. Уколико будем овдје присутнији борићу се против тога и овдје – каже он.
С.Ћ.
