Наш пијаниста Бојан Мартиновић, декан Музичке академије на Цетињу, први пут је наступио у Музичком центру Црне Горе (МЦЦГ) изводећи Бетовенов Концерт за клавир и оркестар у Ес-дуру. Овај концерт на неки начин је дуг и себи и публици, јер је планиран за крај марта пандемијске 2020, године, којим је требало обиљежити годишицу од рођења великог композитора.
Но, не мари што се чекао готово двије године, јер, овај концерт прати неколико позитивних околности. Прије свега по први пут наступа у концертној дворани Музичког центра, првој таквој у земљи, коју су црногорски музичари чекали више деценија. Такође, истиче, радује га што је напокон кренула сезона послије двије године суше и веома тешког периода за музичаре. Истиче да је од пресудног значаја што је установа која креира музичку културу у земљи коначно отворила врата за наш музички подмладак, али и за већ етаблиране музичаре из земље.
– Често, кад сам причао с колегама из иностранства о нашој музичкој сцени увијек ми је било врло непријатно кад морам да кажем да немамо концертну дворану. Сад се то промијенило. Надам се да ће ова установа диктирати нови темпо и нове културне политике, и да ћемо ми домаћи музичари бити дио фестивала и будућих музичких дешавања. Јер, нису култура и музика само љетњи фестивали. Да би имали образовану публику и да би се ишло напријед морамо имати континуирану музичку продукцију. Засад све охрабрује – нагласио је он.
Мартиновић је за сусрет са подгоричком публиком изабрао веома захтјевно Бетовеново дјело, које се код нас веома ријетко изводило.
– Познат и као Пети Бетовенов концерт један од најљепших и најтежих за клавир и оркестар, један од оних у којем подједнако ужива и публика и извођач. Јер, извођачи се понекад фетишистички односе према партитури, па више они уживају у комаду и музицирању неголи публика. Ова концерт сваки пијаниста мора да има на свом репертоару, као и сваки оркестар – наглашава он.
Наступ Мартиновића био је прилика да га, као декана Музичке академије упитамо шта мисли о протекле двије године пандемијских услова у учењу.
– Било је јако изазовно, и јако тешко, будући да музичко образовање почива на интеракцији и на "in class" учењу. Онлајн формат учења музике је апсурдан, и по мени ни у ком случају не може се изједначити са оним класичним обучавањем свирања инструмента. У почетку смо се опредијелили за онлајн часове, студенти су снимали материјале и слали нам, које смо онда заједно коментарисали и покушавали да ситуацију некако ријешимо. Али, немају сви студенти добре инструменте код куће, технику за снимање... Јавио се ту хиљаду и један проблем – навео је Мартиновић, истичући разлоге због којих је академија већ у мају 2020. почела полако да се враћа "нормалном" раду.
За све то пандемијско вријеме професори су били веома пожртвовани, прилагођавајући рад свим условима, истиче Мартиновић.
– Наравно, све то се одразило на нашу продукцију, није било фестивала, студенти нису путовали и наступали. Такмичења су прешла на онлајн формат као и фестивали. То је све мени било апсурдно, просто не могу да се помирим да је то алтернатива живој умјетности – казао је он.
С.Ћ.
