На недавно завршеној интернационалној умјетничкој резиденцији OneBeat у САД, а која је реализована у сарадњи са музичком организациjом из Њуjорка "Bang on a Can's Found Sound Nation", Црну Гору је представљала млада пијанисткиња мр Марија Митровић. Она је учествовала на препоруку подгоричког "Америчког угла" и Маје Поповић, музичке уреднице КИЦ "Будо Томовић". Митровић је била једна од 70 учесника из цијелог свијета, који су током седам недјеља на онлајн радионицама сарађивали и креирали своје наступе и музику. OneBeat, како она појашњава, својеврстан је облик културне дипломатије, а окупља умјетнике који кроз своја дјела шаљу снажне и ангажоване друштвене поруке.
Она је одржала онлајн концерт са хрватском кларинетисткињом Иваном Бандало, непалским свирачем сарангија Киран Непали, Kansas City's Royce "Sauce" Handy, кантаутором LAZULI-ем и мултиинструменталистом Паулом Саротријем који долазе из Бразила, и OneBeat умјетничким директором и композитором Кристофером Марианетијем. Њихова композиција, шестоставачна свита "Where to land?" ("Гдје се уземљити?"), дјело је инспирисано позивом филозофа Бруна Латура да се створи алтернатива постпандемијском свијету.
• Колико Вам значи што сте недавно први представљали Црну Гору на међународноj резиденциjи OneBeat?
– По први пут до сада, наша земља jе селектована за jедног од учесника и зато jе на мени била велика одговорност да Црну Гору представим на наjбољи начин. Резиденциjа jе захтиjевала активно учешће свих 70 изабраних умjетника, организовала радионице великих свјетских музичара и подразумиjевала константно заjедничко стварање. За мене jе ово било jако значаjно jер сам реализовала друштвено ангажована ауторска дjела са умjетницима из Америке, Малезиjе и Индонезиjе док су у плану и остале сличне сарадње и нови музички албуми. Учешће на овако значаjноj резиденци за мене jе значило напуштање комфор зоне и откривање новог. Уз моj допринос као пиjанисте, упустила сам се у поље дизаjна звука и аудиовизуелног рада што отвара нове могућности за мене као будућег мултимедиjалног ствараоца.
• Као извођач и досад сте препознати као неко ко излази изван оквира класичног концертног система – волите да експериментишете.
– Усавршавање ван Црне Горе указало ми jе на позициjу савремене умjетничке сцене. Нешто што jе у Црноj Гори перципирано као експеримент, у свиjету jе нова нормала. Имам потребу да помjерим границе у црногорскоj музичкоj сцени jер већ годинама живимо мимесис и никако не охрабруjемо младе људе да експериментишу. Након што искусимо оквире традиционалног образовног система, чека нас истраживање, помjерање сопствених граница и jедино се тако можемо обликовати на прави начин. Као млади умjетници, морамо се озбиљно суочити са питањем шта jе функциjа културе у Црноj Гори и на коjи начин можемо (морамо) градити аутономни културни идентитет коjи усљед политизациjе умjетности, већ низ година не постоjи. Моjа жеља jе да покренем диjалог о савремености и испровоцирам потенциjал коjи нашем друштву могу дониjети умjетници и уопште људи коjи у њему живе.
• И као педагог са своjим ученицима, и то у наjраниjем узрасту, експериментишете, односно њима допуштате да истражуjу. Зашто jе то по Вама битно?
– Миодраг Шуваковић говорио jе о образовању као jедном од наjмоћниjих асамблажних средстава за маштање, проjектовање и развиjање алтернатива као основа за заjедничко стварање савременог живота и друштва. Као педагог клавира радим само годину, али осjећам колики jе значаj овог занимања ако се схвати на прави начин. Дjеца нове информациjе наjбоље перципираjу у наjмлађим годинама и зато jе моjа жеља да им правилно поставим основу у схватању музике и умjетности у савременом свиjету у коме живимо. Музику приjе свега треба схватити као игру, а умjетност као слободу па тек онда слиjеди низ пропратних правила и усмjерења. Само на такав начин млади пиjанисти се неће плашити инструмента и музике, већ бити спремна за аутентично креативно изражавање. Савремена педагошка пракса нуди пуно различитих приступа коjима се планирам и даље посветити током свог педагошког дjеловања како бих изградила не само младе пиjанисте - већ умjетнике.
Ж.ЈАЊУШЕВИЋ