Фестивал савремене клавирске музике "Forte piano" завршен је прексиноћ концертима пијанисткиња и клавирских педагога Биљане Горуновић (Београд, Нови Сад) и Марије Митровић (Подгорица). Оба концерта у великој сали КИЦ "Будо Томовић" програмски су били конципирани да одговоре задатој теми осмог "Форте пиана" – "Музика (пост)југословенског периода".
Горуновић је поводом 50 година од смрти Милојевића снимила и премијерно извела циклус "Камеје", као и "Минијатуре" и "Мелодије и ритмовe са Балкана", а како је рекла, може се препознати неколико стваралачких фаза овог композитора. Навела је и да се захваљујући циклусу "Камеје", који чини 11 комада, први пут сусрела с Милојевићевим дјелом, и да је отад њена љубав према том композитору трајна. Радила их је непосредно из Милојевићевог рукописа, на позив Музиколошког института 1996. године, заједно с Милојевићевом кћерком, пијанисткињом проф. Горданом Милојевић Трајковић и његовим унуком, композитором академиком Властимиром Трајковићем.
– Милојевић је "Камеје" посветио угледном књижевнику и теоретичару Богдану Поповићу. Деценијама су били пријатељи, а сарађивали су као музичари и писали критике у истим часописима. Посебно их је везивала заједничка тежња за добробит културе и културног нивоа Београда – рекла је Горуновић. Додала је и да је циклус "Камеје" започет 1937, а дефинитивно довршен 1942. године. Дјело је у цијелости штамапало Удружење композитора Србије тек 2005, навела је Горуновић.
Потом је услиједио концерт "Yu-топиа" мр Марије Митровић која је на овдашњој музичкој сцени препозната као пијaнисткиња која често изводи дјела савремене музике и својих савременика. Она је педагог који прати савремене токове. То је показала и на овом концерту изводећи дјела Вита Жураја (Словенија) – "Eutoffee" за препарирани клавир; Дина Решидбеговића (БиХ) – "Visiting Speech Therapist" за озвучени клавир; Срђана Хофмана (1944 – 2021) (Србија) – "Кроз кутије звука 2", за клавир и електорнику; Маргарете Ферек Петрић (Хрватска) – "I Repeat Myself While Under Stress"; и Ане Пандевске (Македонија) – "Дуња и Дарин", за клавир и електронику. На крају, публика је чула комад "Yu-топиа", свиту за клавир, видео и електронику, који је, како стоји у афиши, дјело композитора-извођача, њених ученика: Јоване Војиновић, Саре Боричић, Маше Савковић, Лене Ненезић, Саре Мишковић, Милице Цвијетић, Ларе Чекић и Матије Лутовца. Видео који је пратио концерт, нарочито значајан у посљедњој композицији рад је Матије Митровића, а сценографија Милоша Новаковића.
Митровић је показала виртуозност и музикалност, а оно што овај концерт суштински одређује јесте креирање потпуног концепта, као и чисто истраживање. И то не само истраживање клавирског звука, већ и идеја, нарочито идеје темпоралности, односно трајања – коначности, ограничености и бесконачности, из визуре одраслог човјека, као и из визуре дјетета. Зато је било нарочито занимљиво чути и видјети како дјеца од седам, осам година, доживљавају појам Југославије, и како своју, личну, замишљену земљу Југославију, звучно оживљавају својим мелодијама на клавиру. Иако ће зазвучати можда утопијски, оно што су малишани показали, јесте да није потребно много за опште добро – потребно је сјетити се шта смо жељели као дјеца, о чему смо маштали, и спрам тога дјеловати. Музика је, као и много пута досад, показала да није утопистички ако се каже да је језик који сви на свијету разумију без превода.
Ж.ЈАЊУШЕВИЋ
