Премијером представе "Блади мун" коју је по свом тексту режирала позната редитељка Ана Ђорђевић, Црногорско народно позориште испраћа 2021. годину.
Ова представа значајна је за Ђорђевић јер је то прва верзија њене драме "Црна кутија" (настале по узору на италијански филм "Савршени странци") коју и редитељски потписује.
Радња комада, који је она поставила у црногорски миље - са продубљеним сукобима и новим ликом, дешава се на заjедничкој вечера осам дугогодишњих приjатеља. Одједном ово окуљање постаје игра истине. Како вече одмиче разговори и поруке телефоном откриваjу једни о другима мало познате и изненађујуће детаље, који говоре о томе колико они мало знаjу jедни о другима. Све то води ка шокантном крају...
Глумац Филип Ђуретић је истакао да је сарадња са Аном Ђорђевић за њега велико искуство, а процес рада на представи велики глумачки изазов.
– Бити два сата непрестано на сцени, није лак задатак ни за глумца ни за ансамбл. Захтјевно је било постићи да постанемо екипа, а да се појединачно истакнемо својим рукописом. Било је то и интересантно, и захтјевно и мукотрпно. Али, редитељка је знала да нас усмјерава. Изашао сам из овог процеса као искуснији човјек – казао је он за "Дан".
Стеван Вуковић је истакао да представа "Блади мун" захтијева доста играња, које ће донијети екипи животност и сигурност. Рад на комаду је био веома инспиративан за глумце, а уз Ану Ђорђевић, која је писала текст, сви глумци су имали прилику да се још више поиграју и улоге изнесу на виши ниво.
За Сању Вујисић улога Милене у представи "Блади мун" је на неки начин повратничка, јер се послије двије године вратила на сцену Црногорског народног позоришта. Ана Ђорђевић јој је дала доста простора да изгради лик, што је помало и плашило, "јер глумици попут ње, која се распрши на сцени, то може бити мач са двије оштрице".
– Милена је добра и дивна жена, која је чудним сплетом околности завршила на мјесту на којем је завршила. Инспирацију сам тражила у мојој околини, чак некад и у себи. И те како вјерујем да је то неки параван иза којег се крију људи - јер неко ко се понаша као Милена, који се тако облачи, ко је тако екстреман и тако јасно артикулише своје мисли и хтијења, у себи крије нешто јако дубоко и велико. Иза тих ствари, веома експлицитних, крије се шок којим се драма завршава – казала је Вујисић.
Кристина Стевовић Обрадовић, која се улогом Софије након пет година вратила на сцену свог матичног театра, каже да представа "Блади мун" говори о томе колико "само неке наше ствари" утичу кад се подијеле са другима.
Као особа која није поборник дијељења интиме са јавношћу, и тога да свој живот и своја интересовања учини јавним, "откључавајући неке кључаонице јавним", као и кроз чињеницу да систем глумачке славе у Црној Гори готово и не постоји, она је, како каже, имала на почетку потешкоће да изгради лик Софије.
– Било ми је поприлично тешко, прво сам мислила да је то тамо нека Софија, и тражила сам начин да оправдам њено постојање. На почетку је она замишљена још оштрије, робусније, али смо током дивне сарадње са редитељком дошли до заједничког става да онај ко наоко дјелује чврсто, понекад оштар и зао, има другу страну, ломну тачку као сви ми. И мало по мало, схватила сам да у Софији има много више мене него што сам на крају хтјела да признам. Схватила сам да сви подижемо зидове и да сам често слабу и несигурну особу сретала заогрнуту кринком ароганције и агресије – објаснила је она.
