Организатор гостовања проф. др Уроша Крчадинца била је НВО Институт за савремену умjетност, а под покровитељством Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа Црне Горе. Госта је испред Института представила Наталија Вујошевић.

Крчадинац се током предавања највише фокусирао на свој умјетнички рад, и то дигиталне као и принт визуелизације оних сегмената умјетности и живота који га интересују. Публика је добила увид у његов рад који се тиче анимираног филма, његовог интересовања за књижевност и књижевну критику, али и реферисање на рад других визуелних и ликовних умјетника. Сматра и да је данас можда и прецијењена и човјеку наметнута потреба да се свако знање или вјештина стави у једну посебну фиоку, и да се не мијеша са другим знањима, нарочито када је у питању појединац. Зато је данас многима, каже, тешко да изађу изван својих малих и уских оквира мишљења и рада.

Истиче да дигиталну умјетност сматра изузетно изазовном и занимљивом. Но, признаје, сувише боравка у виртуелном свијету доводи до замора, па онда осјети потребу да то што је "у" компјутеру, "на" екрану, транспонује у нешто опипљиво - принт на платну, папиру или неком другом материјалу, и да понекад добије конкретну форму штампане књиге, чији мирис воли. Но, да би неко био добар дигитални дизајнер потребно је и да савлада програмирање, каже Крчадинац.

– Без односа са физичком материјалношћу нема ни добрих радова у дигиталном простору. И, не само рад, него и реални живот је битан, животно искуство, да изађете на улицу, причате са људима, да путујете, да радите разне ствари, да се отворите ка свијету, да се катапултирате у свијет и онда да радите у дигиталном медију. И колико год да је тај медиј дигитални, ви искуство које сте стекли излажући се утицајима свијета уграђујете у тај дигитални медиј, и то је непроцјењиво и од тога заправо настаје оно што је добро у раду - рекао је Крчадинац.

Ж.Ј.