Тијана Гордић / -ФОТО: СРЂАН БОЉЕВИЋ

Тијана Гордић: Сликарство говори бојом

Испуњени смо и окружени природом, а понашамо се као да смо истргнути из ње. Природа смо приjе свега што мислимо да jесмо. На `Jедном мjесту` она jе беспрекорна. Управо jе осjећаj неупитног припадања природи разлог што се њом бавим. Природа неће престати да нас одушевљава, али ни да нас плаши

"Сликарство Тиjане Гордић носи снажну оригиналност у ликовном поступку, чак ни у наjмирниjим монохромним композициjама овим сликама не недостаjе темперамента, фасцинираjући jе напор у стварању дубоке хармониjе, но оно по чему ове слике заиста памтимо jесте по музици, по чудесним акордима незнаних тонова коjе jе умjетница освоjила као `Jедно мjесто` непрекидног треперења тонова и линиjе (коjе употпуњуjе закон свеопштег и вjечног кретања), као Алеф - мjесто свих лучи, свих свjетиљки и свих извора свjетлости. `Jедно мjесто` у коме се огледа читав природни свиjет", записала је мр Селма Ђечевић о актуелној поставци сликарке Тијане Гордић у Модерној галерији подгоричких Музеја и галерија. Изложба Гордићеве, насловљена "Једно мјесто", може се погледати до краја јануара у овој галерији. Поставку чине зачудни пејзажи, измаштани, али на којима се, као и на онима који приказују нека реална мјеста, очитавају природне мијене, смјена дана и ноћи...

• Назив изложбе је "Jедно мjесто"? Зашто? Коjе jе то Ваше посебно мjесто? Да ли постоjи такво мjесто?

– Сви имамо неко само наше мjесто, на нама jе да га истражимо и разумиjемо. Захвална сам што имам способност да кроз сликарство покажем предjеле с мог мjеста, а оно jе заправо утисак коjи одувиjек имам, константан, недокучив, приближава се па измиче. Сличан jе љетњем зраку, разнобоjан, згуснут, распоређен у безброj титраjућих планова.

• Иако jе Селма Ђечевић рекла да jе риjеч о пинк нихилизму, мени се (упркос неким сликама тамниjег колорита) чини да jе риjеч о пинк оптимизму. Да ли сам у праву? Да ли jе то можда (лична) потреба за оптимизмом у овом сивом времену?

– Током процеса имам инерциjу да слику учиним љепшом и блиставиjом. Док сликам осjећам се приjатно, смирено, па вjеруjем да коначни производ нешто слично емитуjе на посматрача. Ниjесмо имуни на ствари коjе се дешаваjу око нас, зато немам ТВ, а радио не слушам осим петком у поноћ. Засути смо негативним виjестима, не знам ко то бира, политика и медиjи, ваљда. Као друштво не умиjемо да просудимо што су стварне вриjедности, не посматрамо на растерећен начин и не видимо ствари онаквим какве оне заиста jесу. Истина нам постаjе све даља, а то jе можда резултат не нарочите интелигенциjе. За почетак схатимо да смо сви подjеднко људи и да сви требамо доброту.

Умјетник треба да живи од свог рада

• Једна сте од ријетких која се одлучила за статус слободног умјетника. Колико је то тешко у нашем друштву, на нашој културној сцени? Могу ли ликовни умјетници код нас живјети од свог рада?

– Оно што већина конзумира jе есенциjа шунда, а популарна култура од свега што jесте наjмање jе култура. С друге стране умjетник преко свог дjела покушава да комуницира са свиjетом и не наилази на нарочит приjем. У Црноj Гори статус самосталних умjетника има мање од 200, од коjих ни 30 ликовних умjетника. Под овим поjмом подразумиjева се статус додиjељен од институциjе на самоинициjативну приjаву, по одлуци комисиjе. Многи коjе познаjем, а уживаjу ову миниjатурну привилегиjу, укључуjући и мене, срећни смо jер нам уплаћуjу доприносе. У обавези смо да будемо активни, што подразумиjева да можемо да живимо од тога што радимо, ту тему не бих начињала. Надам се да ћемо схватити да умjетник мора да може да живи од свог рада. Стално гледам у високом естаблишменту, и прошлом и садашњем, особе коjе сигурнуо не прелазе прагове галериjа. То jе поражаваjуће. Да jе другачиjе умjетницима би се десили радни простори, материjали, алати, инструменти, реквизити, можда нека симболична апанажа.

Свиђа ми се оваj сценарио жанра фантазиjа. Наду и подршку даjу они коjи упркос свему желе да своjе биће узгаjаjу близу умjетности или као произвођачи нечега што нам jе познато под тим именом.

• На сликама jе очигледна инспирациjа природа, цвиjеће. Миjене природе, дан, ноћ, плима, осека. Откуд та потреба да се окренете – фокусирате на природне поjаве?

– Испуњени смо и окружени природом, а понашамо се као да смо истргнути из ње. Природа смо приjе свега што мислимо да jесмо. На `Jедном мjесту` она jе беспрекорна. Управо jе осjећаj неупитног припадања природи разлог што се њом бавим. Природа неће престати да нас одушевљава, али ни да нас плаши. Ту смо криви ми, мислимо да све можемо укротити. Волим предjеле без трагова цивилизациjе, пеjзаже.

• Колико ти jе било потребно времена за израду jедног оваквог платна, а с обзиром на захтjевност – компликоване патерне – мотиве? Како "долазите" до боjа, или оне "проналазе" Вас?

– Не могу тачно да кажем колико времена ми jе потребно, зависи од формата, третмана, моjе ангажованости, расположења. Радим свакодневно, углавном цjелодневно, па за то вриjеме може доста тога да се направи. Веома важан фактор у мом сликарству jе вриjеме. Сликарство говори боjом, мислим да jе сликар таj коjи одређуjе вриjедности боjе. Осим што користим сликарске боjе, користим и обоjене материjале попут шљокица и шлаг метала. Многа рjешења коjа добиjам jе jедино могуће сагледати посматрањем слике уживо, па бих ову прилику искористила да позовем све оне коjи већ ниjесу да погледаjу изложбу до краjа jануара у Модерноj галериjи.

• Свим сликама дали сте називе. Да ли су то "готове дефинициjе" или "полазишне тачке" за гледаоца? Што jе на то утицало, поезиjа, интроспекциjа, емоциjа...?

– Назив се деси по завршетку рада на слици, сам се намеће. Намиjењен jе слици, стоjи уз њу и не би требало да jоj додjељуjе одреднице коjе jоj не припадаjу. Код мене назив вербално означава слику, попут лингвистичког амблема.

Ж.ЈАЊУШЕВИЋ