Њемачки историчар умjетности Тони Хилдебрандт одржао је предавање насловљено "Сан о нечему" ("The dream o some-thing"), као сегмент самосталне изложбе Ирене Лагатор Пејовић "Повезани пејзажи". Организатори изложбе су Фондација Петровић Његош и Центар савремене умјетности Црне Горе. Изложба је постављена у Дворцу Петровића до краја априла. Уводник у предавање дале су умјетница, и пољска историчарка умјетности, кустоскиња ове изложбе Каролина Мајевска Гуде, која је присуствовала онлајн.

Хилдебрант је у свом широко постављеном предавању говорио о радовима Лагатор Пејовић "Ово више није пејзаж" и "Максималан профит - Минимално вријеме", који су везани за Цетиње и некадашње Бијенале умјетности на Цетињу, а посредно и за њену најновију изложбу, као својеврсни логични наставак претходних истраживања.

"Сан о нечему" Хилдебрандт је почео разматрањем мисли К. Маркса и П.П. Пазолинија, обојице социјалиста. Од њиових мисли, апорија, Марксове утопијске - "постаће jасно да jе свиjет одавно сањао о нечему" и Пазолинијеве дистопијске из текста "О нестанку свитаца", конкретно - "сан о случају (il sogno di una cosa)". Опредијелио се за ове мисли, каже, зато што иако реферишу на историју, нијесу окренуте прошлости, већ будућности, као и идеја и концепт ове изложбе и досадашње умјетничке праксе Лагатор Пејовић. Уједно, обје "максиме" су веома "употребљиве" и када говоримо о савременом друштву и животу, човјека као дијела природе и изван ње, притом не искључујући ни културолошке, политичке или еколошке консеквенце човјековог дјеловања.

Занимљиво је и како је Хилдебрандт, од апорије као спознајног филозофског проблема-појма, који у себи од почетака садржи темпорални моменат, дошао до апорије као естетске категорије, придодајући јој и материјални карактер. То је нарочито било видљиво током његовог разматрања филма "Хирошима, љубави моја" за који је сценарио писала Маргерит Дира. Притом, позива се на мисао Дира - "Изван љубави нема приче (историје).(There is no story (histoire) outside of love.)". Филм, као и ова мисао, каже, у себи садрже апоретички моменат, а који се протеже на овај тренутак и може се окарактерисати као "живљење парадоксалне стварности". Нарочито по питању савременог еколошког момента, и да зато и јесте нашао компарације с дјелом Лагатор Пејовић.

– У једном есеју Лагатор Пејовић често се служи метафором моста, описујући своју праксу као мост који повезује прошлост и садашњост, утопију и дистопију, транспонујући их једну ка другој, преводећи их с једне на другу страну - рекао је Хилдебрандт, између осталог, додајући да Лагатор Пејовић користи и апоретичку формулацију - "досегнути недостижно".

На крају је Хилдебрандт разговарао са умјетницом и публиком.

Ж.Ј.