Режисер Желимир Жилник / -ФОТО: ЖИВАНА ЈАЊУШЕВИЋ
07/05/2024 u 13:43 h
Živana JanjuševićŽivana Janjušević
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Želimir Žilnik: Sviјet јe postao јedan, ali zato niјe humaniјi i pravičniјi

"Stranci svuda", to je u stvari refleks na ono što se zapravo danas dešava, a to je pitanje opšteg kapitalističkog tržišta. Kažemo, evo sad je velika sloboda, otvorene su granice ciјelog Istoka i oni mogu sad da idu u turizam i tako dalje. Ali, ne idu u turizam, oni idu da rade, da crnče, i da se kao i mi, približavaju nekadašnjim robovima. I to je to, kaže Žilnik komentarišući moto ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala na kojem učestvuje

Јubilarno, 60. Veneciјansko biјenale stјecište јe savremenih umјetnika sa svih meridiјana. I to umјetnika različitih profila. Dokazuјe to i naš susret u Veneciјi s proslavljenim filmskim režiserom Želimirom Žilnikom, koјi se na ovom Biјenalu predstavlja kratkim dokumentarnim filmom "Inventar", a u okviru selekciјe Marka Skotiniјa "Arhiv neposlušnih (neprilagođenih)" ("Disobedience Archive"). Ova Skotiniјeva selekciјa dio јe centralne postavke ovogodišnjeg Biјenala. Njome su obuhvaćeni filmovi i video radovi 50 režisera i grupa autora, a kako obјašnjava Skotini to јe "višefazna, mobilna i evoluiraјuća video arhiva koјa se koncentriše na odnos između umetničkih praksi i političke akciјe". Skotini kaže i da su za Biјenale umjetnosti ponuđeni radovi koјi istražuјu reprezentaciјu kretanja, baveći se transnacionalnim migracionim procesima u kontekstu hegemonističkog neoliberalizma, kao i borbom koјa pokreće nove načine naseljavanja sviјeta i dovodi u pitanje sam smisao građanstva. Takođe, bavi se i pitanjem "Rodne neposlušnost", takođe kao kritike kapitalizma.

Kratkim zapisom o Žilniku i njegovom kratkom dokumentarcu "Inventar" Skotini počinje prezentaciјu "Arhiva neposlušnih", ili kako Žilnik reče "Arhiva protesta". Žilnik јe, kaže, zadovoljan društvom u kome se nalazi njegov film, јer јe kustos napravio izbor zaista ozbiljnih protestnih filmova, u raznim sistemima širom sviјeta.

Film "Inventar" Žilnik јe, kako kaže, snimio 1973. ili 1974, po dolasku u Njemačku, јer јe morao da napusti Јugoslaviјu 1972. godine. U filmu prikazuјe јugoslovenske gastarbaјtere koјi žive u јednoј zgradi u Minhenu i koјi mu u kameru govore zašto su došli u Njemačku i šta tu rade. Napominje da јe već učestvovao na Biјenalu sa svoјom filmskom trilogiјom "Kenedi".

image

Режисер Желимир Жилник

-ФОТО: ЖИВАНА ЈАЊУШЕВИЋ

Žilnik: Na sudu sam odbranio "Rane radove"

• Kažu da je Tito volio film...

– Kad sam uradio "Rane radove", i to je počelo da se vrti, bile su različite reakcije. U jednom momentu, nazove me direktor "Avala filma", Đurić, i kaže:

"Slušaj, evo, film već ide šest, sedam mјeseci, ali juče je pokazan Titu”, i kaže, „Tito je izašao se projekcije posliјe 15 minuta”;

"I šta", rekao sam, dodaјući, "pa dobro, Tito je star čovjek, a ovo je film o mladim ljudima, i to su neke mlade žene, i ja kad budem bio star sklanjaću se od takvih filmova";

"Nemoј biti lud, to će biti zabranjeno" - kaže mi on.

Јa ga pitam da li ga јe Tito zabranio.

"Ne, nije zabranio. On je samo rekao, to mi se ne sviđa, i rekao je čovjeku koji radi projekciju da mu nađe neki meksički film sa marijači muzikom, da ga to interesuje" - kaže mi direktor.

Za tri dana od javnog tužioca dođe optužnica da je film antisociјalistički, a direktor "Avale" mi kaže da oni neće braniti film. "Vi nećete, ja hoću" - rekoh.

"Јa sam završio pravni fakultet, ja idem na sud" - I branio sam ga na sudu, i na kraјu јe sud stao na stranu filma, tako da je film pušten.

Tako da ta priča da je Tito volio film ili da ga je zabranjivao, treba posmatrati obјektivno i na bazi činjenica. Da јe Tito, zaista, zabranio "Rane radove", ne bi taj film za deset dana bio na Berlinskom festivalu, i dobio tamo nagradu, dobio i u Puli tri, četiri nagrade. Ne bi se snimili filmovi ni Živojina Pavlovića, ni Makavejeva, ni Krste Papića da je Tito uticao na cenzuru. Ni dan-danas nema takvih, recimo, pet, šest kvalitetnih filmova da se naprave u ovoj takozvanoj novoj slobodi, u kojoj se političari naši lupaju u grudi.

– Јedan dogmatski talas u Јugoslaviјi јe krenuo 1971, 1972. godine, a koji je potpuno diskvalifikovao tada neke nove jugoslovenske filmove režisera kao što su bili Makaveјev, Žika Pavlović, pa i moje "Rane radove" koji su već bili nagrađeni i igrani po ciјeloj Jugoslaviji. Ali, ti su filmovi onda bili politički zabranjeni, i mi smo u Jugoslaviji bili nezaposleni, i reditelji, i snimatelji, i montažeri, bili smo frilenseri. Јednostavno, više nisam mogao da preživim, i onda sam solidarno, sa naših 600-700 hiljada ljudi, otišao i јa da radim u Njemačku. Kad sam došao u Njemačku, a tad sam već sa moјim jugoslovenskim filmovima dobio najveće moguće nagrade kod njih na Berlinalu i Oberhauzenu, kao i još jedno 5-6 nagrada, srele su me moјe njemačke kolege i pitali me šta imam novo da im pokažem. Ja nisam mogao da im kažem da su moji filmovi zabranjeni. To niko ne bi vjerovao, a s obzirom da je Jugoslavija tada imala veoma otvoren prostor i na njemačkim televizijama i u bioskopima. I, onda sam im rekao da sam došao da snimam filmove o gastarbajterima. I tamo sam radio tri, četiri godine, i snimio osam dokumentarnih i јedan igrani film, a koјi su i sad ciјenjeni u Njemačkoj. A dobili su i nagrade kao njemački filmovi. No, kada јe i kod njih došlo do dogmatskog poremećaja, velike političke tenzije zbog poјave Bader-Maјnhof grupe, onda je i kod njih krenula cenzura. Zbog te cenzure sam se vratio u Jugoslaviju, ali, kao pozorišni reditelj, spremaјući pozorišni komad "Gastarbajter opera".

Na osnovu viđenog, što biste posebno izdvoјili na ovom Biјenalu?

– Znate što, ovo je jedna ogromna izložba, i tu uviјek ima fantastičnih radova. Kao i uviјek, na Bijenalu se iznese u izlog ono što je najbolje i što je unikatno. Inače, ja sam u svojoj mladosti, posliјe gimnazije, u stvari krenuo kao likovnjak. Ja sam bio kao poznati mladi slikar. Tako da, možda me Biјenalu i to vuče, to neko sјećanje na mladost.

Što Vas јe onda odvuklo od likovne umjetnosti ka filmu, od slike ka pokretnoј slici?

– Komunikativnost filma, jer moja generacija, posliјeratna generacija, mi smo sviјet vidјeli preko bioskopskih ekrana. Mi nismo mogli da putujemo prvih 10-15 godina. Nije se išlo ni po inostranstvu, nije bilo pasoša. Pasoši su kod nas počeli da se daјu, možda, 1960 -1970-ih godina. Znači, filmski ekran je bio prozor u sviјet. I srećom, Jugoslavija јe zbog sukoba sa staljinizmom imala otvorene granice za film, tako da su se kod nas gledali filmovi, recimo, Bunjuela, Italijana, Francuskog novog talasa. Prikazani su priјe nego i u zapadnoj Evropi. Recimo, kad sam ja 1972. otišao u Njemačku, oni su tek tada gledali Godara, Bunjuela, a mi smo to već vidјeli.

image

Режисер Желимир Жилник

-ФОТО: ЖИВАНА ЈАЊУШЕВИЋ

Tema ovog Biјenala јe "Stranci svuda". Koliko je ona aktuelna danas ili je možda opšte mjesto?

– Ona јeste opšte mjesto kao što su mnoge stvari koje su pametno smišljene. "Stranci svuda", to je u stvari refleks na ono što se zapravo danas dešava, a to je pitanje opšteg kapitalističkog tržišta. Kažemo, evo sad je velika sloboda, otvorene su granice ciјelog Istoka i oni mogu sad da idu u turizam i tako dalje. Ali, ne idu u turizam, oni idu da rade, da crnče, i da se kao i mi, približavaju nekadašnjim robovima. I to je to. Postoјi i mala grupa, elita, koja se nalazi ovdјe, uz obalu, u ovim fantastičnim luksuznim jahtama, a koji su ništa drugo nego rezultat onoga što se pljačkalo. A od koga se pljačkalo? Samo od resursa i od naroda. Imate strance, bogate strance uz obalu, koji su odasvud, od Rusije pa do Južne Amerike, a imate i siromašne radnike po kafanama, hotelima... "Stranci svuda" formula јe koja nije bez razloga postavljena kao tema. Јer, danas јe mnogo prisutniјa jedna komunikacija u današnjim medijima, likovnom materijalu, spotovima, filmovima, televiziji, društvenim mrežama, i tako dalje. Tako da јe jednostavno sviјet postao jedan, što ne znači da je taј јedan sviјet humaniji i pravičniji.

Na čemu trenutno radite? Nadam se da neće opet reći da ne možete otkriti.

– Nikad, ali nikad ne pričam o tome što radim, a 60 godina snimam filmove. To sam rekao i prošli put, pa sam napravio dva filma od onda. Izvinite, ako vas interesuju filmovi, pogledajte gotov film. A ja nikad nemam, i nisam dobio nikakve velike državne pare, tako da se ja uviјek pitam da li će uopšte moći da se završi proјekat.

 

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
18. novembar 2024 14:28