“Свети Василије Острошки Чудотворац свједок је љубави и милости Божије према нама, свједок онога што је истинска плодност и спасење, широка отвореност која се препушта Божијој вољи. Он је остварио потпуно заједништво са Христом, заједништво у коме ништа не недостаје, које ничим не мањка, заједништво које се препорађа и све више шири кроз заједницу која је понуђена и нама данас и свакога дана“, казао је епископ диоклијски Методије који је јуче у Манастиру Острогу отворио дводневни Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки - 350 година од престављења“.
– Суштина је у томе да је Св. Василије цијелим својим бићем потпуно и цјеловито у исхатолошком заједништву са Богом, али и са нама. И на крају, нема Св. Василија без Христа, јер Христос у ћивоту острошкоме лежи. И у том контексту једино можемо сваки пут да откријемо Св. Василија и сусретнемо се са њим, данас и сјутра, у свјетлу јединства и хармоније Христове побједе и васкрсења. Нема бољег и досљеднијег учитеља вјери Христовој од Св. Василија - истакао је владика Методије који је прије почетка скупа у Горњем Острогу служио Св. архијерејску литургију.
Манастир Острог највећа је светиња нашег народа, казала је проф. др Весна Братић, министарка просвјете, науке, културе и спорта. Једина истина је да је све Божија воља и божанско устројство, што је показала прошла година када је Црна Гора духовно препорођена. Попут лозе која је никла из стијене гдје се светитељ упокојио, никао је литијски покрет до тада никад виђен ни у Црној Гори, ни било гдје.
– Све ово је потврдило живи дух хришћанства, православља и Светосавља у Црној Гори, али и култ Св. Василија који је попут његовог тијела видљиво неподложан закону труљења и пролазности, као и да је „сва земља пуна славе Господње“. Дужна сам у овом контексту поменути имена наших блаженопочивших владика патријарха српског Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Атанасија. Њима дугујемо обнављање љубави, вјере и заједништва - истакла је Братић.
Академик Јован Делић казао је да пред бујицама народа који долази у Острог пуцају све границе, постајемо једно, а светац се непрестано потврђује као ујединитељ и чувар нашег идентитета и сопства.
– Мало је шта скупље, ако је ишта, и вредније у нашем народу од острошког манастира, свеца у њему и стијене која подупире небо над Црном Гором. Морамо увијек бити свјесни аксиолошке димензије овога мјеста и овог Божијег и свечевог здања. Овдје су главне архитекте били сам Господ и Св. Василије, ово је мјесто моралног очишћења, уздизања и подвизавања, рекао је Делић.
Проф. др Богољуб Шијаковић је казао да је српски народ завјетна заједница, и да је довољно поменути само Косово, Видовдан, Светосавље. Вриједности људском животу дају смисао и због тога их бранимо да живот не би изгубио смисао.
– Ако ништа нисмо спремни да бранимо онда наш живот постаје тек биолошка чињеница лишена смисла. У томе је смисао велике црквено-народне лозинке нашега времена „Не дамо светиње“, а у том подвигу на нашој страни су Бог и Св. Василије - казао је између осталог Шијаковић.
Научни скуп, који организује Митрополија црногорско-приморска са епархијама Будимљанско-никшићком и Захумско-херцеговачком, одржава се и у Никшићу и Требињу, а о острошком светитељу говорили су бројни чланови академске заједнице Црне Горе, Србије, Републике Српске, Кипра, Грчке и Русије.
